Postoji sličnost među vrstama kojima preti izumiranje

Povezane objave

• Mesto u mozgu u kom se krije zlo! 02/02
• Da li su robo-pčele sledeći oprašivači useva? 30/08
• Najčudnija medicinska stanja za koja sigurno niste znali 16/10

Ljudske aktivnosti guraju biljke i životinje u izumiranje više nego zabrinjavajućom stopom. Od gubitka staništa, prekomernog ribolova i krivolova, do globalnog zagrevanja i zagađenja, životinjske i biljne vrste izumiru brže nego što to možemo da shvatimo.

Nova studija ekologa za zaštitu prirode Hajdi Hernandez-Janez i njenih dvoje kolega iz Centra Aleksander za primenjenu populacionu biologiju u zoološkom vrtu Linkoln Park u Čikagu, identifikovala je zajedničke osobine među biljkama, pticama ili sisarima koji su u opasnosti od nestanka, uz neke neočekivane rezultate.

„Određene kombinacije karakteristika životne istorije i demografskih stopa mogu učiniti populaciju sklonijom izumiranju od drugih“, objašnjavaju u svojoj studiji Hernandez-Janez iz Centra za istraživanje klime Vudvel i njene kolege.

Međutim, kako ističu, sve donedavno, u okviru nekoliko istraživanja su testirana predviđanja o tome šta jednu vrstu čini ranjivijom prema drugoj u različitim taksonomskim grupama, koristecći podatke iz stvarnog sveta na globalnom nivou.

Obrasci i vreme preživljavanja, rasta i reprodukcije utiču na to da li populacije biljaka i životinja mogu da izdrže ili da se prilagode naletu promena životne sredine koje je napravio čovek.

U ovoj novoj studiji, Hernandez-Ianez i tim su prikupili podatke o stopama rasta, životnom veku i reprodukciji za 159 vrsta zeljastih biljaka, drveća, sisara i ptica, i unakrsno proverili najugroženiji status vrste sa IUCN crvene liste, svetske najvažnije evidencije ugroženih vrsta.

„Uprkos našem relativno malom uzorku vrsta, otkrili smo da su vrste s određenim demografskim obrascima u većoj opasnosti od izumiranja od drugih i da su se važni prediktori razlikovali između taksonomskih grupa“, piše trojac istraživača.

Na primer, sisari koji imaju duže vreme naraštaja su najviše izloženi riziku od izumiranja, možda zato što što jedinkama tih vrsta treba više vemena da sazru i razmnože se, što im je teže da se prilagode brzim promenama životne sredine, a posebno ako se životinje razmnožavaju samo jednom u toku svog životnog veka.

U međuvremenu, ptice koje se često razmnožavaju i brzo rastu, od pilića preko mladunaca do zrelih odraslih jedinki, podložnije su izumiranju, što je bilo pomalo neočekivano, jer bi se moglo pomisliti da stvaranje mnogo potomaka povećava šanse za opstanak vrste.

Nasuprot tome, druge studije su otkrile da se ptice s manjom sposobnošću prilagođavanja suočavaju s većim rizicima od izumiranja, tako da podaci variraju i razlike mogu odražavati mnoge načine na koje se reprodukcija može meriti, primećuju istraživači.

Kada su u pitanju sličnosti vrsta među biljkama, zeljaste trajnice sa mekim stabljikom. tipovi koji odumiru pre zime i cvetaju u proleće i leto, imaju više šansi da će propasti ako rano sazrevaju i imaju visoku stopu preživljavanja kao juvenilne sadnice. Međutim, nisu primećeni jasni obrasci za ugrožena drvenasta stabla.

„Na kraju krajeva, krčenje šuma za uzgoj useva i urbanizacija ne prav diskriminaciju među vrstama drveća“, pišu Hernandez-Janez i njene kolege.

Nalazi se dodaju onima iz druge nedavne studije koja predviđa rizik od izumiranja u kojoj su pronađene najranjivije vrste koje se nalaze na vrhu lanca ishrane, imaju retku populaciju ili mali geografski raspon.

Međutim ove vrste studija su često ograničene obimom IUCN Crvene liste, koja obuhvata samo deo ugroženih vrsta, uglavnom unutar visoko ugroženih žarišta biodiverziteta, i u velikoj meri je okrenuta pticama i sisarima.

Vodozemci su, na primer, među najugroženijim, pri čemu se trećina svih poznatih vrsta vodozemaca suočava sa izumiranjem, a hiljade vrsta koje IUCN još nije procenio ili nemaju podatke za to.

I to je pre nego što dođemo do insekata i drugih beskičmenjaka koji oprašuju biljke, raspršuju seme i pomažu kruženju hranljivih materija kroz ekosisteme, i bezbroj vrsta koje tek treba da se otkriju, a izumiru brže nego što možemo da ih opišemo.

„Većina ovih izumiranja je nezabeležena, tako da čak i ne znamo koje vrste gubimo“, napisali su ekolozi za zaštitu prirode Elizabet Bouks i Dejvid Reding u članku iz 2018. koji opisuju „neprocenjiv gubitak“.

Sve ovo znači da, koliko god naučnici pokušavali, mi najverovatnije potcenjujemo pravi obim gubitka biodiverziteta i rizika od izumiranja. Skoro 350 zeljastih biljnih vrsta analiziranih u ovoj studiji nije imalo IUCN status

Zaštitnici prirode odbijaju da zakopaju glave u pesak kada je pretnja blizu, a ulozi visoki. Znamo šta treba da se uradi da bi se zaustavio gubitak biodiverziteta i zaštitile ugrožene vrste; pitanje je da li možemo ili ne možemo da preokrenemo plimu izumiranja pre nego što bude prekasno.

Priznajući ovo, Hernandez-Janez i njene kolege se nadaju da bolje razumevanje osobina koje biljke i životinje izlažu najvećem riziku od nestanka pomaže u naporima za očuvanje. Nalazi bi se mogli koristiti za procenu koje vrste su manje ili više podložne izumiranju, posebno kada nedostaju podaci o obilju.