Muškarci plaćaju visoku cenu usamljenosti

Povezane objave

• Kako olakšati varenje i sprečiti bolove? 17/05
• Nauka nas uči najboljem načinu grljenja 18/01
• Aplikacijom do taksija 03/08

Muškarci često nemaju bliske prijatelje. U heteroseksualnim vezama, žene su obično te koje održavaju prijateljske veze s drugim ljudima.

Dečaci počinju da se osećaju povezanim u okviru prijateljstava kao i devojčice, ali imaju tendenciju da zanemare lične odnose, da bi težili uspehu u spoljašnjem svetu. Kada kažemo “uspehu”, mislimo na sticanje materijalnih sredstava. Međutim, usamljenost je u korelaciji s dugovečnošću. Radi se o zdravstvenom faktoru rizika, posebno kada je reč o kardiovaskularnim bolestima i moždanom udaru.

Vrlo često, u spomenutim heteroseksualnim vezama, žena je ta koja se vraća ulozi majke, podstičući svog partnera da “izađe napolje” i “igra se“ sa svojim prijateljima. Naime, muškarci generalno nespretno prilaze jedni drugima, nesigurni su u sticanju prijateljstava, dok ih žene u isto vreme pokroviteljski nagovaraju.

Naizgled beskrajna pandemija podigla je svest o fizičkim i emocionalnim posledicama izolacije. Muškarci imaju tendenciju da se bore s izolacijom i usamljenošću više od žena. Tomas Džojner u svojoj revolucionarnoj knjizi Lonely at the Top (2011.) kaže da su muškarci napravili zamenu u stilu Dorijana Greja, gde uspeh u spoljnom svetu plaćaju dubokim osećajem usamljenosti, praznine i nepovezanosti.

Dečaci počinju da se osećaju jednako povezanim u svojim bliskim prijateljstvima kao i devojčice, ali gravitiraju tome da zanemare svoje lične odnose zarad građenja karijere. Kada muškarci izgube zaštitne društvene strukture koje im se pružaju u srednjoj školi i na fakultetu, često se nađu nesigurni u međuljudskim relacijama, nesposobni da uspostave ili održe bliske odnose s drugim muškarcima ili ženama.

Kod heteroseksualnih parova, žene su te koje su mnogo sklonije tome da upravljaju svim društvenim odnosima kako za sam par, tako i decu. Ovaj domen pripada ženama jer su svesne da njihovi muški partneri nemaju značajne prijateljske veze van porodice kao one. Žene mogu povući svoje partnere u druženje s drugim parovima, jer one poslovično imaju više vremena za druženje, a da to ne postane problem u braku. One čak mogu dogovoriti druženja s partnerkama njegovih prijatelja, kako bi njihov suprug ili momak bio više zainteresovan za druženje u parovima.

Žene to mogu da rade do te mere neprimetno da njihovi partneri često ostaju blaženo nesvesni svog posla koji njihove partnerke odrađuju, da bi upravljale društvenim odnosima u porodici. Muškarci su često srećni što njihove partnerke vode računa o tome, jer su socijalizovani na način da ne vrednuju previsoko društvene odnose, a na nekom nivou mogu prepoznati i da sami nisu baš dobri u tome.

Obično tek kada su razvedeni ili udovci, ti isti muškarci shvataju koliko malo veza zapravo imaju, koje njihove partnerke nisu uredile ili upravljale njima, i koliko su bili ranjivi, jer su sve veze u njihovom životu zapravo zavisile od žena.

Muškarci ponekad shvataju koliko često se zapravo druže. Četiri, pet puta godišnje? Probajte da se setite kada ste poslednji put bili s prijateljima na piću. Pre šest meseci, godinu dana?

Usamljenost nije samo neprijatan osećaj; to je interpersonalno oštećenje koje uzrokuje značajnu štetu u životima muškaraca. Istraživanja sugerišu da fokus na akumulaciji bogatstva i materijalnih dobara dovodi do manje opšte sreće u životu i manjeg zadovoljstva u intimnim odnosima (Bejker, 2017.). Harvardska studija o razvoju odraslih (Harvard, 2017.) pratila je grupu muškaraca osam decenija. Tokom čitave studije, u različitim trenucima njihovog života, muškarci su pitani: „Koga biste pozvali usred noći da ste bolesni ili uplašeni?“ Oni muškarci koji su imali kome da se obrate bili su srećniji u svojim životima i brakovima, a takođe i fizički zdraviji tokom vremena.

Opasnost ovde nije samo emocionalna cena usamljenosti, iako je to suštinski slučaj. Bliski odnosi s drugim ljudima imaju veći uticaj na naše fizičko zdravlje i dugovečnost nego čak i naši geni (Mineo, 2017., Vadantam, 2018.). Zadovoljavajuća veza može produžiti životni vek do 22 odsto. Usamljenost je faktor rizika uporediv s pušenjem, gojaznošću i visokim krvnim pritiskom (Holt-Lunstad, 2010, Houkli, 2010, Haus,, 1988., Marfi, 2017.).

Usamljenost kod muškaraca je u korelaciji s kardiovaskularnim oboljenjima i moždanim udarom; 80 odsto uspešnih samoubistava se odnosi na muškarce, a jedan od vodećih faktora koji doprinose tome je usamljenost (Marfi, 2017.). Dok mnogi lekari postavljaju pitanja o faktorima rizika kao što su pušenje i konzumacija alkohola tokom godišnjeg pregleda, istraživanja sugerišu da bi trebalo da se pitaju i o tome da li su bliski odnosi njihovih pacijenata zadovoljavajući.