Zemlja se prošle godine vrtela brže nego u zadnjih 50 godina

Povezane objave

• 8. jun – Svetski dan okeana 08/06
• Razlozi zbog kojih bi treblo da izbegavate kečap! 27/05
• Zašto ova boja ne postoji ni na jednoj zastavi? 03/11

Prošle godine je zabeleženo 28 najbržih dana Zemljine rotacije, još od 1960. godine, a naša planeta se okretala oko svoje ose nekoliko milisekundi brže od proseka.

To ne treba da nas zabrinjava jer okretanje Zemlje čitavo vreme njenog života i postojanja, malo varira jer na nju utiču promene atmosferskog pritiska, vetrovi, okeanske struje i kretanje jezgra.

Ovakvo jedva primetno povećanje ili smanjenje brzine može biti nezgodno jedino za one koji se bave ultrapreciznim atomskim satovima koji mere Koordinirano svetsko vreme (UTC), prema kojem postavljamo svoje satove. Kada rotacija Zemlje odstupi od UTC-a za više od 0.4 sekunde, UTC tada radi prilagođavanje.

Do sad su se tokom prilagođavanja krajem juna ili decembra, većinom dodavale „prestupne sekunde“ kako bi se UTC uskladio sa astronomskim vremenom . Odnosno, do nedavno je ukupni trend rotacije Zemlje usporavao od početka preciznih satelitskih merenja krajem 1960-ih i početkom 1970-ih.

Od 1972. godine stručnjaci otprilike svakih godinu ipo dana dodaju prestupnu sekundu. Poslednje takvo prilagođavanje bilo je 2016. godine, kada je na poslednji dan u godini u 23 sata, 59 minuta i 59 sekundi dodata jedna „prestupna skunda“, piše Live Science

Prošle godine su se stvari složile drugačije, pa sad naučnici razmatraju da se UTC-u oduzme jedna sekunda i to će biti prvi put u istoriji. Dan u proseku traje 86400 sekundii, ali će astronomski dan u 2021. godini u proseku biti kraći za 0.05 milisekundi. Na kraju godine moglo bi da se radi o zaostatku od 19 milisekundi.

Prošle godine smo imali 28 bržih dana od najbržeg 2015. godine. Astronomski gledano, Zemlja je prošle godine 28 puta srušila prethodni rekord za najkraći astronomski dan postavljen 2005. godine. Tokom najkraćeg dana te godine, 5. jula, naša planeta se okrenula oko svoje ose za 0.516 milisekundi brže od prosečnih 86 400 sekundi. Najkrači dan u 2020. godini bio je 19. jul, kada je planeta dovršila rotaciju za 1. 4602 milisekunde brže od proseka.

„Ako se stopa rotacije Zemlje ubrza, sasvim je moguće da će biti potrebna negativna presudna sekunda . Za sada je prerano da se kaže hoće li se to stvarno dogoditi“, rekao je za The Telegraph fizičar Peter Viberli iz instituta “Nacional „hysics Laboratory“ u Velikoj Britaniji.