Kolevka vina – tradicija stara više od 8.000 godina!

Povezane objave

• Zašto mužjaci gorila provode puno vremena sa mladuncima? 18/10
• Prokopan najduži tunel na svetu! 05/06
• Kako iskoristiti meteorit? 04/05

U ovoj zemlji se vino proizvodi već 8.000 godina. Tamo su nastale amfore koje su sad toliko popularne u proizvodnji vina.

Gruzija, zemlja sa oko 525 autothonih sorta grožđa, kažu da odavde dolaze najlepša i najkvalitetnija vina na svetu. Ovo je zemlja u koju godišnje poseti dva puta više turista nego što sama ima stanovnika, da li je to zbog neverovatnih prirodnih lepota ili neverovatnih vina, ili je u pitanju idealna kombinacija?

Gruzija, zemlja izuzetnih prirodnih lepota, na zapadu je omeđana crnim morem, sa severa i severo- istoka Rusijom, sa juga Turskom i Jermenijom, a Azerbejdžanom na istoku. U ovoj zemlji prirodnih čuda se krije najdublja pećina na svetu, ovde je rođen Staljin, krase je mnoge tajanstvene građevine i gradovi a i neobično mesto gde lokalna rakija čača izvire iz šahat kule usred Batumi grada. Još jedna senzacija koja cveta u ovoj zemlji je turizam – od nedavno se Gruzija otvorila za turiste pa je njihov broj sad godišnje i do 6.5 milona, što je skoro dva puta više od broja stanovina ove države.

U ovoj prelepoj zemlji su se proizvodila prva vina na svetu! To je tradicija stara 8.000 godina. Semenke grožđa uz tragove fermentacije i posuda pronađeni su južno od Tbilisija a njihova starost je ocenjena na oko šest milenijuma pre nove ere, dok postoje očuvani kvevri ili amfore stari oko 2 700godina. Kvevri je metod proizvodnje vina ali i posuda od posebne gline u kojoj se vino rađa, zapremine je i do 3 000 čitara a mfora je manja, drugačija posuda obično je služila za transport  pa ima jednu ili dve ručke.

Danas se u Gruziji prepoznaje oko 525 autohtonih sorti grožđa i 1 100 registrovanih vinarija među kojima njih oko 300 izvozi vina. Proizvodi se između 150 i 200 miliona litara sa 50 000 hektara vinograda, dok je prosečna potrošnja po stanovniku 20 litara vina godišnje.

Zlatno vinsko doba Gruzije zapravo je trajalo od 10. do 13. veka, kad su se razvile brojne autohtone sorte i izgradile mnoge vinarije. Taj razvoj nije mogao da uništi ni dolazak mongola i njihova vladavina. Uvođenje evropskih vinskih tehnologija, boca pogotovo, kreće u prvim decenijama 19. veka, da bi 1870. godine bila zabeležena i prva penušava vina sa ovih prostora, a David Daraišvili je pokrenuo i prvu destilaciju konjaka u Tbilisiju 1888. godine.

Godine 2013. UNESCO stavlja kvevri  na listu kulturne baštine, a u novembru 2017. godine Gruzija biva proglašena „kolevkom vinske civilizacije“, čim je Rusija povukla embargo ovoj zemlji. Za najbolju vinsku regiju važi Kahetija, a njena tajna je u izuzetno povoljnoj  klimi i veoma raznolikom zemljištu.