Žene koje su promenile srpsku nauku

Povezane objave

• Ako ste mislili da ne treba da spavate tokom dana, prevarili ste se! 24/07
• Novi filipinski zakon: Ako ne posadite 10 drveća, ne možete da maturirate! 03/06
• Zanimljivosti o suflerima 05/05

DRAGA LJOČIĆ – Prva srpska lekarka

Rođena davne 1855. godine u Šapcu, studirala je medicinu u Cirihu gde je bila jedan od retkih ženskih studenta medicine. Bila je veliki feminista i borac za prava žena kako se i sama dugo borila za položaj koji joj pripada. Teško se zaposlila u državnoj službi i nikad nije imala jednaku platu muškoj. Morala je da počne kao bolničarka da bi je priznali kao lekara kako je tada bilo nezamislivo da je lekar žena. Iako je ova žena pokazala veliko rodoljublje učestvovajući kao bolničarka u srpsko- turskim , srpsko- bugarskom i balkanskom i Prvom svetskom ratu, nije pošteđena muškog prezira i mržnje što je pokušala da „prisvoji titulu koja po prirodi pripada muškom rodu“, smatrano je da jedna žena nije vična tom pozivu. Dr. Ljočić menja ovaj stav i istoriju medicine Srbije.

Bila je i veliki filantrop i borila se za prava i zaštitu dece posebno. Zalagala se za gradnju dečijih bolnica i pomagala ih.

Ova inpozantna žena živela je do 5. novembra 1926. godine.

MILEVA MARIĆ AJNŠTAJN – Matematičar i fizičar

Ovaj prkosni devojčurak iz Titela svojom upornošću i pameti napravio je revoluciju ne samo u granama naše nauke nego na svetskom istorijskom nivou. Kroz život je pratila mana iščešenog kuka po rođenju zbog kog je hrmljala ali koja je nikako nije omela i umanjila vrednost ove izuzetne žene u svakom smislu.

Rođena je 19. decembra 1875. godine u Vojvodini gde je i pohađala osnovnu školu (Ruma) pa žensku gimnaziju u Novom Sadu pa Mitrovici i potom srpsku kraljevsku školu u Šapcu, pa poslednji razred u Zagrebu. Menjanje škola se dešavalo sa praćenjem njenog talenta koji je školstvo u to vreme teško moglo da isprati. Konačno studije upisuje u Cirihu, prvo medicine pa potom se prebacuje u državnu politehničku školu, smer matematike i fizike kao jedina žena u grupi.

Milevi se tokomprvih godina školovanja dešava i ljubav sa Albertom Ajnštajnom, najmlađim i najčudnijim studentom u njenoj grupi. Školovanje nastavlja u Hajdelbergu gde nije zvanično upisana jel je to bilo nemoguće za žene sve do 1900. godine.

Veza sa Albertom je bila turbulentna, zbog ne prihvatanja njegovih roditelja kako Mileva nije jevrejka i starija je od njega 3 godine. Milevi ovo nije bila prva borba u kojoj je istrajala. 1902. godine rađa ćerku u Novom Sadu, krštenu Ljubicu, Lizerl. Mileva sad ima nezavršen fakultet i vanbračno dete. Devojčica sa dve godine oboleva od šarlaha i gubi joj se svaki trag. Mileva se pridružuje Albertu u Bernu.

Dobijaju sinove Alberta i Eduarda, Ajnštajn niže uspehe na poslu i naučnim projektima dok je Mileva kao vrat glavi u njihovojoj kući vodi domaćinstvo i pomaže mužu i kolegi u naučnim poduhvatima. Još jedna nepravda za ženu tog doba, koju je svestan njenog velikog doprinosa pokušao da ispravi Albert Ajnštajn kao tad već njen bivši partner. Obavezuje se da ukoliko dobije Nobelovu nagradu, za čuvenu Opštu teoriju relativnosti , ona će pripasti Milevi.