Najpoznatija žena serijski ubica u istoriji

Povezane objave

• Najčešće reči na Vikipedijinim stranicama za države 23/05
• Smešno, ali istinito: I na ove načine možete da izgubite suvišne kilograme! 21/09
• Jedan natpis menja istoriju! 01/07

Njeno ime sigurno ste već čuli, jer ono predstavlja sinonim za zločine koje je počinila.

Žena koja je ostavila veliki trag u mađarskoj istoriji je grofica Eržebet Batori. Za njeno ime vezuje se smrt nekoliko stotina mladih devojaka.

Kontroverzna grofica

Eržebet Batori, poznata kao mađarska vampirica živela je u drugoj polovini 14. veka. Ova kontroverzna grofica je najpoznatija žena serijski ubica u istoriji. Pripisuje joj se veliki broj žrtava. Tačan broj još uvek nije utvrđen, a stručnjaci ne veruju da će ikad i biti.

Broj žrtava koji je naveden u toku suđenja grofici je 650, dok pojedini stručnjaci veruju da se broj žrtava kreće do 2.000.

Grofica Eržebet Batori bila je udata za vojno lice, Ferenca Nadaždija. Kada je stupila u brak, imala je samo 15 godina, ali pre toga je na svet donela ćerku po imenu Anastasija. Verovalo se da je Eržebet imala aferu sa slugom. U braku je rodila petoro dece, od kojih je dvoje umrlo vrlo brzo. Nakon 27 godina braka, Ferenc Nadaždi gubi život, a Eržebet postaje udovica.

Vampirska porodica

Reč vampir visi iznad ove priče. Naime, porodica Batori smatrana je za vampirsku porodicu, koja je bila povezana sa Drakulom lično. Eržebetin rođak, Ištvan Batori bio je glavni saradnik Vlada Cepeša u borbi za povratak na presto. Poznato je da su ove dve familije na svojim porodičnim grbovima imale po zmaja.

Kada je Eržebet započela eru serijskog ubice, i dalje je nepoznata, ali pojedini stručnjaci veruju da je u pitanju period nakon 1585. godine. Mađarske legende pričaju priču o grofici koje zarila makaze u glavu sluškinji, iz čistog besa i tako osetila krv. Navodno je primetila da je koža na rukama, gde se nalazila krv, mnogo lepša i “podmlađenija”. I tako je započela svoj veliki projekat.

Kako bi sačuvala mladost i lepotu, Eržebet počinje da lišava života mlade žene. Očekivani efekat mlade kože je izostao i pored brojnih žrtava, pa grofica donosi odluku i otvara akademiju za decu plemića, kako bi na lakši način došla do njihove krvi. Verovala je da je krv plemićkih ćerki dragocenija i bolja od krvi obične služavke.

Sama nije mogla da obavi sve, to je jasno, pa su joj tako u ovim užasnim zločinima pomagale četiri žene. Na kraju su ove žene kažnjene smrću, dok je Eržebet završila samo u kućnom pritvoru, u kom je provela četiri godine.

Preminula je u snu, u zamku Čahtice, koji se nalazi na teritoriju današnje Slovačke, a sahranjena je na crkvenom groblju 25. novembra 1614. godine.

Lokalno stanovništo diglo je pobunu i zatražilo da se telo “Tigrice Čahtica”, kako su je zvali, prebaci s crkvene zemlje. Telo mađarske grofice prebačeno je u pordičnu grobnicu Batorijevih u Nađečed.