Neverovatne slučajnosti u istoriji

Povezane objave

• UN otkrile novi projekat plutajućih gradova: Spas posledica klimatskih promena? 08/04
• Najdublji rudnik dijamanata na svetu 16/09
• Ovako je izgledao najveći praistorijski pas 09/01

Mnogi su prošli kroz neverovatne događaje tokom života i još se pitaju kako se to desilo. Isto tako, istorija je zapamtila neke neverovatne slučajnosti koje ostavljaju bez komentara i one najrečitije.

Hvala tajfunima

Kada su Mnogli odlučili da napadnu Japan 1274. godine, u tome ih je sprečio ogroman tajfun koji je zahvatio taj predeo. Mongoli su uspešno napredovali, ali su zaustavljeni zbog tropskog ciklona i morali su da se povuku. Sedam godina kasnije, mongolska vojska je ponovo krenula u pohod, i opet, tajfun ih je zaustavio u nameri da osvoje Japan.

Helejeva kometa

Samuel Langhorn Klemens, odnosno Mark Tven, tvorac Toma Sojera, rođen je 1835. godine, dve nedelje pošto je Halejeva kometa prošla pored Zemlje. Da podsetimo, Halejeva kometa je članica Sunčevog sistema koja na svakih od 74 do 79 godina prođe pored naše planete. Nakon ovog događaja 1935. godine, kometa se ponovo pojavila 20. aprila 1910. godine. Sledećeg dana, Mark je dobio srčani udar i preminuo.

Ono što je takođe zanimljivo jeste da je i sam Tven predvideo svoju smrt, napisavši: “Na svet sam došao sa Halejevom kometom i očekujem da ću s njom i otići. Biće veliko razočarenje ako se to ne desi…”

Deklaracija nezavinosti

Džon Adams, drugi predsednik SAD i Tomas Džeferson, treći predsednik, preminuli su istog dana, 4. jula 1926. godine, tačno 50 godina pošto je donešena Deklaracija nezavisnosti. Oni su, uzgled budi rečeno, tada bili poslednja dva živa revolucionara koji su se borili za nezavisnost i koji su osmislili novi politički sistem.

Hirošima i Nagasaki

Tsutomu Jamaguči je živeo u Nagasakiju, a na posao, svaki dan, odlazio je u Hirošimu. Kada je pala atomska bomba na Hirošimu, Jamaguči je bio na poslu i preživeo je napad. Kada se vratio u rodni kraj, doživeo je drugo bombardovanje atomskom bombom koje je takođe preživeo. Živeo je srećan život, a preminuo je 2010., u 93. godini života.

Udar groma

Britanski vojnik Valter Samerford doživeo je udar groma 1918. godine, tokom ratovanja. Šest godina kasnije, 1924. preživeo je ponovni udar dok je pecao. Grom je udario u drvo koje je onda palo na njega. Zatim 1930. (šest godina nakog drugog udara) preživeo je i treći udar groma, dok je šetao parkom. Ovog puta, ostao je paralizovan. Valter je umro dve godine kasnije, a šest godina od trećeg udara, grom je udario u njegov nadgrobni spomenik.