Srpski svadbeni običaji – ubrađivanje mlade

Povezane objave

• Mape uma! 09/06
• Verovali smo da je najveća vrsta pčele na svetu izumrla 22/02
• Zašto imamo slepo crevo? 17/08

Još od davnih vremena postoji običaj u Mačvi i Pocerini  koji se zove „ubređivanje mlade“. Običaj potiče sa početka IX veka i održao se i do samog kraja XX veka. 

Mačvanske svadbe u ta davna vremena trajale su i po tri dana. Svaki dan je nosio određene običaje i rituale. Drugi dan je bio specifičan po ubradi.

Pred dolazak svatova u vajatu svekrva, zaova i dever ubrađuju mladu. Stavljaju joj konđu (krug, „kotrlj“ pleten od prutića)na punđu, vezuju oko glave ubradač (dugačak pamučni peškir, na jednom kraju ukrašen čipkom koja pada niz leđa), a zatim povezaču (svilenu maramu). Preko povezače, oko punđe stavljao se ukov. Ukov je deo nakita, lanac od zlata podnizan dukatima, koji je imao tri ili pet kuka za kačenje na glavu. Pored ukova, ako je devojka bogatija, u kosi je imala igle i druge ukrase od dukata i lančića. Nevesta je sa ukovima i nakitom na glavi išla u crkvu, na sabore i na razne svečanosti, dok ne rodi prvo dete. 

Po rečima pripovedača iz naroda, ranije su starije žene nosile samo ubradač, iz socijalnih razloga. Ubradač je morao da prekriva vrat i okolne delove tela, te su ga stoga mnoge žene iz moralnih načela nosile i pred smrt. Običaj je bio i da se žene ubrađene sahranjuju .