Žaljenje fizički programira mozak i budi depresiju

Povezane objave

• 35 godina od katastrofe u Černobilju 26/04
• Najtraženija zanimanja za strance u Nemačkoj 25/07
• 5 pozitivnih strana narcisoidnosti 14/11

Prema neurolozima, naše misli prave šablone u mozgu te on reaguje pozitivno odnosno negativno na trenutnu situaciju.

Kada nešto pomislimo ili osetimo, bilo na emocionalnom ili fizičkom nivou, na hiljade neurona se aktivira i zajedno prave mrežu na osnovu koje mozak reaguje. Stoga, svako osećanje utiče na celo telo, a potreba da se žalimo nam neće ništa olakšati, naprotiv. Kako tvrde neurolozi, konstantno žaljenje čini nas depresivnijim i nesrećnijim.

Prema njima, svako se s vremena na vreme žali, ali u suštini, postoji nekoliko tipova žaljenja:

1. Osobe koje su veoma nesrećne, ali neće da poslušaju savete, ma koliko oni bili korisni. Žale se radi žaljenja.
2. Osobe koje traže samosažaljenje i pažnju.
3. Osobe koje se hronično žale i stalno iznova pričaju o jednom te istom problemu. Ovim osobama žaljenje ne pomaže, jer se nakon njega osećaju mnogo gore.

Kako izbeći negativnost?

Postoji nekoliko univerzalnih saveta psihologa koji vam mogu pomoći da ne budete negativni i depresivni.
1. Budite zahvalni, čak i na malim stvarima.
2. Uhvatite sebe u žaljenju i prestanite to da radite.
3. Promenite se. Što češće pustite u um dobre stvari, lakše ćete početi da razmišljate pozitivnije.
4. Vežbajte “mudriji princip”. Ova princip svodi se na to da jednostavno pustite da ode iz vašeg života sve što vam nije korisno i što vam ne prija.