Kako da se motivišete u bilo koje doba

Povezane objave

• Bavljenje baštovanstvom je lekovito 04/03
• Moramo prestati da kupujemo stvari koje nam zapravo nisu potrebne 25/10
• Šta treba da znate pre nego što postavite sebi ciljeve? 27/09

Motivacija je veoma važna kako bismo bili produktivni i kako bismo svoj posao radili na najbolji način. Bez nje – sve nam može postati teško bez ikakvog razloga.

Da li vam se desilo da odugovlačite sa obavljanjem nekog posla? Znate i sami kako to ide. Jedan deo vašeg uma vam govori – “Prestani da odugovlačiš. Uhvati se u koštac sa zadatkom i završi ga već jednom!”

Međutim, drugi deo istovremeno pruža argument – “Ne želim!”

U pitanju ne mora biti neki obiman posao, međutim ukoliko ga ostavite nerešenim, on vam konstantno stajati u podsvesti, što će učiniti da se osećate nelagodno i pomalo nervozno.

Činjenica je da ne možete biti kompletno smireni dok ne završite sve svoje obaveze. Zašto? Zato što je tad Zigarnikov efekat u punoj snazi. Zigarnikov efekat je tendencija da smo zabrinuti kada započnemo nešto, a to ne dovršimo.

Međutim, kada biste jednostavno dovršili posao, osetili biste olakšanje i vaša energija bi se najverovatnije kompletno obnovila.

Kako je Džek Kenfild izjavio u svojoj knjizi “Principi uspeha” – “Što brže prođete kroz nedovršene obaveze, vaš um će biti bistriji i bićete u mogućnosti da više pažnje posvetite onim stvarima koje zaista imaju moć da utiču na dalji razvoj vašeg života.”

Kada završite svoje obaveze, u najgorem slučaju osetićete barem neko olakšanje što ste skinuli tu obavezu sa dnevnog reda.

Zato se ispred vas nalazi nekoliko načina da se motivišete za dovršavanje obaveza kad god vam je motivacija potrebna.

Razmislite koliko će vam život biti bolji kada obavite to

Koja god da je obaveza u pitanju – i bez obzira na to koliko je teška i dosadna – razmislite o beneficijama koje će uslediti nakon što je završite.

Možda ćete obnoviti energiju saznanjem da ste korak bliže ostvarivanju svojeg dugoročnog cilja.

Beneficija može biti i sama činjenica da vam nedovršen posao neće više kvariti raspoloženje, te ćete moći da se s mirom i obnovljenom energijom posvetite rešavanju obaveza koje vam predstoje.

Preplašite sebe kako biste se pokrenuli

Mala doza straha može biti odličan motivator, zato se zapitajte – “Koja je novčana, društvena ili emocionalna cena odlaganja onoga što ste započeli?”

Ovoj strategiji bi trebalo oprezno pristupiti jer se možete i previše uplašiti, a previše straha može dovesti do potpune nemoći.

Međutim, isto tako je beskorisno držati glavu u pesku i ignorisati posledice izbegavanja da se zadatak završi.

Budite realni sami sa sobom i pokrenite se – raščistite sa sobom koje su posledice odlaganja po vaš život i živote drugih.

Ukoliko vam je previše teško da to zamislite, prisetite se ishoda situacije kada ste prethodnog puta nešto odlagali. Koliko vam je to bilo zabavno? Da li ste bili zadovoljni rezultatima? Verovatnoća je da je taj proces mogao da prođe uz mnogo manje stresa, te da su rezultati mogli biti bolji.

Zakucajte stopala za pod

Ukoliko je mesto obavljanja zadatka u pitanju vaš radni sto, zamislite da su vaša stopala bukvalno zakucana za pod, a vaše pantalone (ili suknja ili haljina) zalepljene za stolicu. Ne možete napustiti radni sto sve dok ne kompletirate zadatak koji imate.

Za ovu tehniku neophodna je samodisciplina, usresređenost i snaga. Morate biti nemilosrdni prema sebi – obavite posao i tek onda možete iskusiti kompletnu slobodu od vašeg radnog stola i stolice.

Aktivirajte dopamin

Kao pomoć za završavanje izuzetno dosadnog zadatka, potrebno je da podstaknte vaš organizam da počne da proizvodi dopamin. Dopamin je neurotransmiter koji je zaslužan za očekivanje zadovoljavajućih ishoda.

Prirodna je pojava da se reakcija dopamina obustavlja prilikom obavljanja nečega što vam nije zanimljivo. Tada su vam vrata ka dopaminu zaključana.

Kako onda možete podstaći organizam da aktivira dopamin?

Kombinujte izvršenje zadatka sa nekom veselom muzikom koja vas pokreće, okružite se ljudima sa kojima volite da provodite vreme ili svratite do vašeg omiljenog kafića i naručite vaše omiljeno piće.

Aktiviranje dopamina vam može pomoći prilikom stavljanja tačke na vaš zadatak, kao i boljeg raspoloženja tokom obavljanja istog.

Identifikujte razlog koji vas sprečava da završite zadatak

Obavljanju zadataka često se ispreče mentalne barijere. Kako probiti te barijere?

Odvojite neko vreme (recimo 2 do 5 minuta) kako biste pronašli šta je to što vas sprečava da se pokrenete.

Najčešće su u pitanju tri razloga:

1. Nedostatak jasnoće – “Odakle započeti?”
2. Osećaj preplavljenosti- “Zadatak je previše obiman!”
3. Nedostatak veštine/znanja- “Kako uraditi ovo?”

Rešenja za ove mentalne barijere

• Rešenje za nedostatak jasnoće pri rešavanju zadataka:

Ako ne znate odakle da započnete, započnite bilo gde. Najbolje bi bilo da započnete od dela koji vam je najzanimljiviji i najviše vas privlači.

Ukoliko pišete esej, ne morate započeti pisanje od prve rečenice. Započnite bilo koji deo. Napisati nešto je svakako bolje nego ne napisati ništa. Prazan papir ne možete prepraviti, potrebno je da obezbedite sebi nešto što možete nadograditi.

• Rešenje za situacije u kojima imate osećaj da je zadat pred vama previše težak ili obiman

Kada vas preplavi kompleksnost obaveze koja vam predstoji, podelite je na što više malih delova. Zapitajte se – “Šta je najmanje što mogu učiniti kako bih obavio/la ovaj zadatak?”

Morate stvoriti sebi male zadatke koje ste sposobni da uradite uz minimalan napor. Ovi zadaci mogu biti, na primer, prelistavanje sveske ili pronalaženje članka na temu usmeravanja koncentracije i poboljšanje samokontrole. Ukoliko vam zadatak nije jasan ili je loše definisan, najverovatnije ga nećete ni dovršiti.

• Rešenje za nedostatak znanja/veštine za obavljanje zadatka

Ukoliko ste se zaustavili iz razloga što ne znate kako da uradite nešto – pokušajte da pronađete rešenje preko Google-a ili upitajte nekoga ko je stručniji u toj oblasti. Ovim postupkom možete uštedeti dosta vremena i energije.

Kada pišete doktorat ili neki stručan rad, na primer, umesto što provodite sate prelistavajući knjige u potrazi za rešenjem, obratite se mentoru i na taj način ćete rešiti problem u roku od samo nekoliko minuta.

Vaše vreme je postrošno, stoga ga tako i tretirajte i gledajte da ga što više štedite.

• Započnite pre nego što osetite da ste spremni

“Pročitaću još samo jedan članak pre nego što započnem sa pisanjem ovog rada” ili “nisam trenutno dovoljno motivisan/na da započnem rad, možda će se situacija popraviti sutradan” – da li vam ove izjave zvuče poznato?

Činjenica je da se nikada nećete osećati dovoljno spremno ili motivisano za izvršavanje zadatka koji vam predstoji, stoga je najbolje da jednostavno prionete na posao.

Kako su naveli Hju Kerns i Marija Gardiner u svom Prirodnjačkom članku “Čekanje na vilu motivacije” –

“Morate započeti i pre nego što mislite da ste spremni; tek tada ćete se osećati dovoljno motivisano, a samim tim ćete se više pokrenuti.”