Najčešći mitovi o motivaciji

Povezane objave

• 10 stvari koje uspešni ljudi rade svakodnevno 09/07
• Zašto je sreća dobra po zdravlje? 08/11
• Kako da pomognete sebi na razgovoru za posao 05/03

Ljudi često imaju veoma dobar uvid u svoje ponašanje. Međutim, dešava se da imaju pogrešnu sliku o tome zašto oni i svi ostali, rade to što rade. Neki od tih ljudi postanu motivacioni govornici i autori knjiga o motivaciji.

Njihove namere su, bez sumnje, za svaku pohvalu – mnogi od njih iskreno žele da pomognu drugim ljudima u dostizanju većeg uspeha. Ipak, to se često svede na utvrđivanje pogrešne predstave o tome kako motivacija funkcioniše. Ovo su tri najdublje usađena mita o motivaciji:

Zapišite svoje ciljeve i uspeh je zagarantovan!

Motivacioni govornici/autori vole da, kao glavni primer, koriste priču o generaciji studenata na Jejl univerzitetu. Oni su u završnoj godini zapisali određene ciljeve koje žele da postignu u budućnosti. Ispitivanja su pokazala da je, nakon dvadeset godina, svega 3% studenata koji su imali zapisane tačno određene ciljeve bilo bogatije od svih 97% zajedno. Zar to nije sjajno ? Bilo bi da je tačno, ali nije.

Međutim, nije to baš tako jednostavno. Postoje dokazi da je veoma važno imati tačno određene ciljeve koje želite da postignete. To nije zagarantovan put do ogromnog bogatstva, ali je svakako veoma važno. Drugim rečima, specifičnost je neophodna, ali je nedovoljna. Zapisivanje ciljeva može biti od koristi, ali ne postoji dokaz da pisanje kao takvo pomaže na bilo koji način.

Samo daj sve od sebe!

Veruje se da su reči „daj sve od sebe” odlična motivacija. Nisu. Hipotetički, te reči daju podstrek, bez vršenja velikog pritiska. Zapravo, te reči vam manje-više daju dozvolu da budete prosečni.

Dva slavna poslovna psihologa, Edvin Lok i Geri Latam, proveli su nekoliko decenija izučavajući razliku između cilja „daj sve od sebe” i njihove antiteze: tačno određenih i teških ciljeva. Rezultati dobijeni iz više od hiljadu istraživanja koja su realizovali širom sveta, pokazali su da ciljevi, koji ne samo što do detalja naglašavaju šta treba da se postigne, već i visoko postavljaju lestvicu uspeha, imaju mnogo veći učinak, nego kad pokušate da „date sve od sebe”.

Razlog je to što vas, često podsvesno, mnogo teži ciljevi teraju da se više trudite, bolje usredsredite i da budete posvećeni, da budete istrajniji i da što bolje iskoristite najefikasnije strategije.

Samo zamislite uspeh!

Zagovornici „pozitivnog mišljena” obožavaju ovaj savet. Međutim, zamišljati uspeh, naročito uspeh bez imalo napora, ne samo što nije od pomoći, već vas može odvesti u propast.

Nekoliko motivacionih gurua shvata da postoji ogromna razlika između uverenja da ćete ostvariti uspeh i uverenja da ćete lako ostvariti uspeh. Realistični optimisti veruju da će uspeti, ali takođe veruju da moraju ostvariti uspeh – uz trud, pažljivo planiranje, istrajnost i odabir odgovarajućih strategija. Ne plaše se „negativnih” misli, kao na primer sa kakvim sve preprekama ću se suočiti i kako ću ih preći?

S druge strane, nerealistični optimisti veruju da će im se uspeh desiti, ako ga stalno zamišljaju. Skorašnje istraživanje je pokazalo da ovo zapravo iscrpljuje svu energiju koja nam je potrebna za ostvarivanje ciljeva. Ljudi koji provode previše vremena maštajući o predivnoj budućnosti koja ih čeka, nemaju dovoljno snage da zapravo stignu do tamo.

Kombinovanjem svog uverenja da ste sposobni da uspete u nečemu, sa iskrenom procenom izazova koji vas očekuju, možete dobiti realističniji pogled na stvari. Nemojte zamišljati uspeh – zamišljajte korake koje ćete napraviti da biste ostvarili taj uspeh.