Umete li da budete tolerantni?
Ubrzan način života uskratio nam je sposobnost tolerancije, ili je bar umanjio za određni postotak. Jeste li se zapitali umete li i dalje da budete tolerantni, ili je to reč koja upućuje na prošlost?
Učimo svoju decu toleranciji od malih nogu, uglavnom samo zato što je tako društveno i moralno propisano. Smatrate li da je neophodno? Da li ste i vi tolerantni?
Tolerancija se odnosi na prihvatanje i uvažavanje tuđih stavova, mišljenja ili ponašanja. Potiče od grčke reči, a znači trpeti. Odnosi se na prihvatanje razlika koje nisu suštinski bitne, pa ne bi trebalo da zbog njih dolazi do sukoba mišljenja ili većeg distanciranja.
Ovakav način postupanja u međusobnoj komunikaciji i odnosima zavisi od stepena naše emotivne zrelosti.
Da li trpimo nekoga ili nešto ako smo tolerantni?
Odrasli ljudi, u zavisnosti od svog porodičnog, sociološkog i kulturološkog okvira, naučeni su različitom stepenu tolerancije.
Kako tolerancija ima direktan uticaj na način i kvalitet nečijeg života, može imati i ozbiljne posledice: trenutni ili dugoročni sukob, nezadovoljstvo, izbegavanje, usamljenost, slabost psihofizičke kondicije i imuniteta.
Postoji pet nivoa tolerancije:
- Osuda i kazna,
- Izbegavanje pojedinih ljudi,
- Dopuštanje različitosti, iako nam se baš ne sviđaju,
- Prihvatanje različitosti,
- Učenje od različitosti (elle.rs).
Prag tolerancije zavisi od genetike i sredine u kojoj odrastamo, zato je važno upoznati sebe, razumeti druge i prihvatiti razlike.
Na kraju, imajte na umu da je tolerancija zdrava ukoliko njome nisu ugrožene naše prioritetne želje i potrebe.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*