Umete li da budete tolerantni?

Povezane objave

• Kako zaposleni u Guglu rešavaju problem preoterećenosti poslom? 22/09
• Zašto vlada globalna nestašica poluprovodnika? 05/02
• Da li kafa može da nam pomogne da smršamo? 02/07

Ubrzan način života uskratio nam je sposobnost tolerancije, ili je bar umanjio za određni postotak. Jeste li se zapitali umete li i dalje da budete tolerantni, ili je to reč koja upućuje na prošlost?

Učimo svoju decu toleranciji od malih nogu, uglavnom samo zato što je tako društveno i moralno propisano. Smatrate li da je neophodno? Da li ste i vi tolerantni?

Tolerancija se odnosi na prihvatanje i uvažavanje tuđih stavova, mišljenja ili ponašanja. Potiče od grčke reči, a znači trpeti. Odnosi se na prihvatanje razlika koje nisu suštinski bitne, pa ne bi trebalo da zbog njih dolazi do sukoba mišljenja ili većeg distanciranja. 

Ovakav način postupanja u međusobnoj komunikaciji i odnosima zavisi od stepena naše emotivne zrelosti.

Da li trpimo nekoga ili nešto ako smo tolerantni?

Odrasli ljudi, u zavisnosti od svog porodičnog, sociološkog i kulturološkog okvira, naučeni su različitom stepenu tolerancije.

Kako tolerancija ima direktan uticaj na način i kvalitet nečijeg života, može imati i ozbiljne posledice: trenutni ili dugoročni sukob, nezadovoljstvo, izbegavanje, usamljenost, slabost psihofizičke kondicije i imuniteta. 

Postoji pet nivoa tolerancije: 

• Osuda i kazna, 
• Izbegavanje pojedinih ljudi, 
• Dopuštanje različitosti, iako nam se baš ne sviđaju,
• Prihvatanje različitosti, 
• Učenje od različitosti (elle.rs). 

Prag tolerancije zavisi od genetike i sredine u kojoj odrastamo, zato je važno upoznati sebe, razumeti druge i prihvatiti razlike.

Na kraju, imajte na umu da je tolerancija zdrava ukoliko njome nisu ugrožene naše prioritetne želje i potrebe.