Šta utiče na pojavu srčanih oboljenja?

Povezane objave

• Doživeti stotu – da li imate sve što je potrebno? 23/12
• Slana voda – zdrav jutarnji ritual! 29/12
• Sve blagodeti semena i korena samonikle biljke 25/04

Srčani bolesnici su jedni od prvih rizičnih grupa u vreme pandemije novog virusa COVID-19, zajedno sa dijabetičarima i osobama koje imaju različita respiratorna oboljenja, kao što je astma. 

Kako nastaju srčana oboljenja?

Prva stvar na koju pomislimo kod srčanih oboljenja je genetika, i u pravu smo – ona je jedan od uzročnika nastanka srčanih mana. Kardiovaskularna oboljenja su danas učestala pojava. Kod prvih pregleda uvek se gleda istorija porodičnih bolesti, kako bi se ustanovio uzrok.

Medicinski stručnjaci i njihova istraživanja pokazala su direktnu vezu sa razvojem bolesti srca kod onih osoba čiji je otac oboleo pre 60, a majka pre 65. godine života. 

Sa druge strane, ovaj podatak ne mora da bude razočaravajuć, jer postoji određeni procenat uspešnosti „zaobilaženja“ genetske predispozicije, ukoliko se ne desi da geni „određuju“ odgovor na terapiju.

Zdrav način života nije fraza

Genetika se upravo na ovaj način može preduprediti u drugom smeru – zdravim načinom života. Tek u 20. veku – da, izrazito kasno, ustanovljeno je da su srčane mane produkt više faktora, a jedan od njih je pridržavanje zdravog načina života. 

Faktori koji doprinose razvoju ove bolesti svakako su pušenje, manjak fizičke aktivnosti i gojaznost. Pušenje udvostručuje rizik od umiranja, kod nas je neaktivno gotovo 70% odraslog stanovništva, a gojaznost može povećati rizik, ne samo od oboljenja srca, već i od drugih hroničnih oboljenja.

Nezdrava ishrana – jak okidač    

Zaprška koju velika većina pravi prilikom završavanja ručka spada u nezdravu ishranu, kao i pržena hrana, slane grickalice i određene vrste mesa. Oni zajedno čine 35% srčanih udara, ne samo kod nas, već u celom svetu. 

Ovo su rezultati istraživanja kanadskih stručnjaka sa Univerziteta Makmaster, a da je istinita potrvđuje činjenica da su najgojaznije nacije u svetu brojne: Finska, Luksemburg, Irska, Velika Britanija, Kanada, Australija, Čile, Novi Zeland, SAD i Meksiko. Mada, za SAD svi znali. 

Na kraju, velika količina alkohola isto može da ugrozi rad srca. Alkohol utiče na srčane promene, kako u strukturi, tako i u funkciji.