Psorijaza i kako je držati pod kontrolom

Povezane objave

• Zašto nam s godinama sve teže pada mamurluk? 04/06
• Zašto pričamo u snu? 11/05
• Kako iskoristiti krompir na pravi način? 12/09

Psorijaza predstavlja dermatološku bolest, kod koje dolazi do preterane reprodukcije epidermalnih ćelija, nakon čega se na koži stvaraju ljuspice, što je propraćeno svrabom i crvenim pečatima po koži, koji su često bolni.

Još uvek nije otkriven lek za potpuno izlečenje ove bolesti, ali se njeni simptomi mogu ublažiti pomoću odgovarajućih tretmana, promene životnog stila i izbegavanja faktora koji utiču na pogoršanje simptoma. Lečenje ove bolesti se sprovodi u cilju poboljšanja simptoma na koži i izbegavanja epizoda u kojima se bolest pogoršava.

Razlozi nastanka bolesti nisu još uvek potpuno jasni, ali se zna da imuni sistem i genetika igraju važnu ulogu u njenom razvoju.

Proučavanjem imunog sistema osoba koje se bore sa ovim problemom, otkriveno je da bela krvna zrnca i protivupalne supstance, koje u normalnim uslovima brane telo od stranih agenasa kao što su virusi i bakterije, počinju da napadaju zdrave ćelije kože.

Dolazi do povećanog umnožavanja zdravih ćelija kože, koje se zatim akumuliraju u vidu zadebljale koše i ljuspica na površini kože. Ovaj proces se odvija sve dok se ne primeni odgovarajući tretman koji bi ga kontrolisao.

Kod psorijaze postoje ciklusi remisije i erupcije na koži koja se može ispoljiti bilo gde, a najčešće na rukama, nogama, vratu, skalpu, pa čak i na licu i u predelu genitalija.

Čini se da minimum 10% ljudi nasleđuje gene koji mogu uzrokovati pojavu psorijaze, ipak, do njenog razvoja dolazi tek kod 2-3% populacije. To znači da pored genetike, na razvoj ove bolesti utiču i drugi faktori.

Kako držati ovu bolest pod kontrolom

Obično se psorijaza razvija pod uticajem nekog okidajućeg faktora, koji bi trebao da bude identifikovan što pre. Često je to infekcija streptokokama, bronhitis, angina ili neka respiratorna infekcija. Takođe, psorijaza se može pojaviti na delovima kože gde je prethodno postojala rana ili neka druga povreda, kao što je ugriz nekog insekta, opekotine od sunca, hirurške intervencije ili ogrebotine. 

Stres može uticati na pojavu ili razvoj ove bolesti, kao i pušenje, preterana konzumacija alkohola ili deficit vitamina D.

Uzrok mogu biti i pojedini lekovi, kao što je litijum, visok krvni pritisak, beta blokatori i lekovi za malariju.