Oboljenje hašimoto – uzroci i posledice

Povezane objave

• Kako da uklopite vreme za sebe u svoj raspored 18/12
• Istina o mlečnim proizvodima: Šta goji, a šta treba da izbegavamo? 07/03
• Šta predstavlja povećana sedimentacija eritrocita? 04/10

U ovim decenijama 21. veka sve češće se javljaju različite autoimune bolesti koje tek sada zauzimaju određen deo javnog prostora, pa i razgovora u stručnim krugovima. Uveliko se razgovara o netolerantnosti na gluten i laktozu, priča se o celijakiji, a od nedavno javnost može da pročita više o oboljenju hašimoto.

Nedavno je pevačica Sanja Vučić pričala kako se godinama bori sa ovom bolešću, pa se javilo dodatno interesovanje za uzroke i posledice ove bolesti.

Hašimoto je autoimuna bolest štitne žlezde i neizlečiva je. U tom slučaju dolazi do upale štitne žlezde usled poremećaja imunog sistema, što znači da imuni sistem svojom greškom razvija antitela koja napadaju štitnu žlezdu. 

Naziv potiče od japanskog lekara i naučnika Hakara Hašimotoa, koji ga je prvi opisao 1912. godine, pa je nazvana Hašimoto tireoiditis. 

Kako nastaje hašimoto?

Iako je ovo oboljenje poznato još od početka 1900. godine, uzroci nastanka bolesti još uvek nisu u potpunosti definisani. Do sada su poznati sledeći uzroci:

• Genetska predispozicija,
• Virusne i bakterijske infekcije,
• Fizički i psihički stres,
• Zračenje.

Od Hashimoto tireoiditisa najčešće oboljevaju žene starosti od 30 do 50 godina, ali se ova autoimuna bolest sve češće otkriva i kod veoma mladih osoba, čak i kod adolescenata.

Oboljenje se otkriva najčešće slučajno, i to u drugoj fazi, jer nema jasnih znakova koji tačno upućuju na određenu dijagnozu. Bolest se samo prati, a lečenje se sprovodi kada se smanji funkcija štitne žlezde, gde se postepeno uvodi terapija.

Na povoljan rad štitne žlezde, kao preventiva, a i nakon detektovanja bolesti, utiču vitamini C, E, B2 ili riboflavin, B3 ili niacin, B6 ili piridoksin, minerali cink, selen i aminokiseline tirozina. 

Što se tiče voća, možete unositi limun, mandarine, pomorandže, banane, jagode i šljive, a od povrća poželjan je unos šargarepe i paprike. 

Savetuje se korišćenje maslinovog i ribljeg ulja, mlečnih proizvoda sa probiotikom, kao i zeleni čaj.