Kako pobediti anksioznost? Suočiti se sa njom!

Povezane objave

• Neočekivani razlozi zašto smo uvek žedni 05/04
• Koja poza za spavanje je savršena, a koju treba izbegavati? 16/09
• Koje namirnice ne bi trebalo konzumirati na prazan želudac? 06/09

Da li sami i kako sabotiramo ili hranimo anksioznost? Pitanje je na koje psiholozi ne mogu da daju precizan odgovor. Ali se slažu da su ritam života, odnosi sa ljudima, dnevne obaveze … odgovorni za pojavu straha i panike. Slažu se i da je vreme pandemije, nesigurnosti i neizvesnosti znatno uticalo i na mentalno zdravlje ljudi.

S druge strane, veruje se da i da su oni, koji imaju predispozicije za ovo stanje, podložniji promeni raspoloženja više od osoba koji svakodnevno rade na jačanju svog mentalnog kapaciteta. Iako je sve teže održati fokus, izbeći neprijatna osećanja, praksa kaže da je najvažnije da se uoči problem i pokuša sagledati, ne samo iz negativnog ugla. U suprotnom donošenje bitnih životnih odluka, najpre su napor, a zatim prerastaju anksioznost koja “dozvoljava” problemu da nas proganja.

pročitajte još i : Da li su depresija i anksioznost zarazne?

Šta je anksioznost?

Prema rečima psihologa i psihoterapeuta dr Vladimira Mišića, aksioznost je neprijatno stanje strepnje, odnosno strašljivog isčekivanja da će se nešto loše desiti. Preciznije, po definiciji to praktično znači da ljudi u trenucima kada znaju da ih čeka neka opasnost imaju doživljaj da neće moći od iste da se zaštite, ali i da će dugo trpeti posledice.

Anksioznost se može pokazati u vidu napada panike, fobija, preterane brige, straha od smrti i bolesti, kao opsesivno – kompulzivni poremećaj, straha od javnog nastupa, nesanice, posesivnosti, ali se može uočiti i kroz probleme sa varenjem i seksualne poremećaje.

Anksioznost je alarm! Signal koji ukazuje da osoba ne može više da potiskuje, trpi i kontroliše određena osećanja sa kojima se suočava. To mogu biti strah, tuga, bes, bespomoćnost… Takođe, osećanja, koja se potiskuju, po pravilu su manifestacija različitih trauma stečenih tokom života.

Psiholozi kažu da jedno osećanje predstavlja skup najrazličitih trauma, te, na primer, ako osoba ima strah od otvorenog prostora to može značiti da ona ima strah od gubitka ili emocionalnog povređivanja. A što je posledica ranijih loših iskustava kao što su emocionalno, fizičko ili seksualno zlostavljanje, a kada se osoba osećala vrlo ranjivo, nezaštićeno i bespomoćno.

Kako mozak pamti takve stvari u svakoj sledećoj situaciji, koja dovodi to sličnih stanja (nesigurnost i bespomoćnost), aktivira će se upozorenje, odnosno anksioznost. Vrlo opasna pojava kod anksioznosti je što ona ima potrebu da kontroliše sva osećanja. Ona se najjednostavnije može opisati kroz situaciju u kojoj čoveka mrzi da izbaci đubre, te ga gura pod tepih. On smeće ne vidi, ali vremenom oseća smrad koji se širi oko njega.

pročitajte još i : Pisanjem pisama pobedite anksioznost

Šta ne treba raditi?

Izreka kaže da ono čemu se opiremo to postajemo. Zato stručnjaci savetuju da se sa anksioznošću ne treba boriti, već da se sa njom suočimo i to bez analiza.

Borbom protiv anksioznosti mi nju zapravo održavamo. Mentalno pokušavamo da kontrolišemo opsesivne misli, brigu, strah od bolesti, dok fizički tu borbu prati stezanje mišića, a što dovodi do hroničnih bolova. I upravo je to ono što “hrani” anksioznost, a ona tako postaje jača, dok se osoba oseća iscrpljeno i neprijatno.

Izbegavanjem svih situacija, koje bi mogle nju izazvati, poput vožnje autobusom, odlaska kod lekara ili upoznavanje ljudi, čovek samo pojačava anksioznost. Stručnjaci navode, da osoba, koja svaki put kada pobegne od situacije, zapravo potvrđuje svoju bespomoćnosti i nemoć da podnese anksioznost.

Jednako opasna je i mentalna borba koja se ogleda u analizama misli. Osoba koja ih preterano analizira pokušavajući da ih kontroliše, samo jača anksioznost. Nasuprot tome je somatizovanje. Pokušaj osobe da ne misli o svojim osećanjima, te se ona ispoljavaju kroz, na primer, tenziju, glavobolju ili visok pritisak.

Prvi korak u borbi protiv anksioznosti je odustajanje od kontrole anksioznost i drugih neprijatnih osećanja. To neće značiti da gubite kontrolu u ponašanju, kažu psiholozi, već da odustajete od potiskivanja anksioznost. Zato je neophodno prestati sa gore navedenim i potpuno se suočiti sa anskioznošću, bez otpora i analize.