Povezane objave

• Alopecija: uzroci i dijagnostika 20/04
• Dodavanje ove namirnice u doručak smanjuje višak kilograma 02/02
• “Činjenice” o stresu u koje treba da prestanete da verujete! 07/02

Dobro je poznata činjenica da je krompir u Karađorđevu Srbiju doneo Dositej Obradović, jer je verovao, kao i u knjige i obrazovanje, da bi to povrće moglo uticati na smanjenje gladi u Srbiji. Međutim, tadašnji svet nije bio oduševljen novotarijom. Zabeleženo je da su Srbi krompir nazivali “đavoljom biljkom”.

Srećom, po krompir i nas, vremenom se narod navikao na ukus povrća te se danas u državi proizvode između 600 i 800 hiljada tona. Prema svetskim podacima, više od krompira gaje se kukuruz, pirinač i pšenica.

Za razliku od krompira, narandža ne uspeva lako u Srbiji. Ovo voće, koje su stari Grci nazivali voćem bogova, najviše se proizvede u USA. Uprkos svojim lekovitostima, sa ovim agrumom treba biti oprezan, jer izaziva alergijske reakcije, gotovo kao i svi citrusi.

Kikiriki je poznat kao antidepresiv i vrlo je bogat uljima. Upravo to je ono što može izazvati reakciju kod ljudi i neophodno ga je umereno jesti. Reakcije na kikiriki mogu biti vrlo burne, preći u napade koji zahtevaju ozbiljnu medicinsku pomoć.

Koliko se krompir troši u Srbiji toliko se jedu i banane. Koristi se kako bi se regulisala rad digestivnog trakta, međutim, ima veliku koncentraciju kalorija, te se ne preporučuje ljudima sa dijabetesom i viškom kilograma.

Za zdravlje je, kažu stručnjaci, potrebna jabuka dnevno. A pored što je zdrava i ukusna, jabuka pripada porodicu ruža. Međutim, porodici ruža pripadaju još i kruška, šljiva i trešnja. Jabuka, poreklom sa područja između Kaspijskog jezera i Crnog mora, može “živeti” i do 100 godina.

Slovarica – voće koje se kod nas troši

A

Ananas – trospko voće koje sadrži C vitamin, snižava visok krvni pritisak, a poznat je i kao diuretik.

Avokado – tropska biljka čiji je plod bogat nezasićenim masnim kiselinama. Redovnom konzumacijom ovog voća poboljšava se rad creva, ali pomaže i u obnavljanju kože.

B

Banana – tropsko voće čije stablo spada u jednogodišnje biljke.

Borovnica – žbunasta biljka, bogata vitaminom C, a sazreva tokom leta. Istraživanja su pokazala, da smanjuje oštećenja na DNK lancu i tako štiti od kancera.

Breskva – stablasta biljka čije plod bogat vitaminom C, B2, keroteninom i kalijumom.

Brusnica – žbunasta biljka, koja ni sušenjem ne gubi mnogo od sastava, te je zato poznata i kao uroantiseptik.

V

Višnja – stablo, čiji su plodovi kiselkasti, a nazivaju ju jei plemenitim voćem. Sok od višnjesmanjuje bol u mišićima.

G

Grožđe – voće sa gotovo 80 sorti, a sazreva u ranu jesen. Sem sveže, troši se i kao vino, sok, a blagotvorno utiče na kardiovaskularni sistem i poboljšava rad srca.

Grejpfrut – tropsko voće, a plod je zimzelog drveta.Najrasprostranjeniji su žuti i crveni. Ovo citrusno voće pospešuje stvaranje kolagena, što dovodi do boljeg izgleda kože, kose i noktiju. A zbog vitamina A, poznat je i kao čuvar vida.

D

Drenjina – drvo i žbun. „Zdrav ko dren“ nije slučajno nastala izreka, jer ova biljka može da doživi i 100 godina, jer je vrlo otporna. Najzdravija za ljudski organizam je u obliku soka ili džema.

Dud – plod listopadnog drveća. Sirup od duda je koristi protiv upala rla i usta. Kod nas postoji beli i crni, a najčešće se koristi za pravljenje rakije dudovače.

Dunja – listopadno drvo. Za ovo voće kažu da je vitaminska bomba jeseni. Koristi se kao prirodni lek protiv kašlja i kod stomačnih tegoba. Koristi se za pravljenje sirupa, sokova, rakije, a najpoznatija je po poslastici Kitnikez.

J

Jabuka – stablo. Postoji oko 70 različitih vrsta.

Jagode – rano letnje voće. Zabeleženo je oko 400 vrsta u svetu. Jagode pomažu u lečenju upalnih procesa, u borbi protiv bakterija, ali i odličan su lek protiv glavobolje.

K

Kajsija – stablo. Sadrži visok procenat vitamina A, C i B. Pomaže u lečenju raznih infekcija, obnavljaju oštećena tkiva, snižava nivo lošeg holesterola iutiče na razvoj zuba i kostiju.

Kivi – tropsko voće. Sve više se koristi u kozmetičke i medicinske svrhe, a prava je riznica vitamina. Sadrži vitamine C, A, E, K i B kompleksa (tiamin, niacin, B6, kolin), uz to ima i minerala – kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa.

Kesten – drvo koje pripada porodici bukvi. Pitomi kesten čisti krv, jača imunitet i daje energiju, dok se plod divljeg kestena više koristi u medicinske svrhe.

Kruška – stablo. Dokzano je da plod kruške pomaže u lečenju HIV-pozitivnih osoba, jer jača imuni sistem. Bogatstvo vitamina utiče na intelekt, a dobar je i u čišćenju organizma, međutim utiče i na organe za varenje, pa se savetuje oprez pri konzumiranju.

Kupine – žbun. Odlične u borbi protiv malokrvnosti, a ističu se po količini fenolne kiseline.

Kokos – drvenasta biljka – palma. Super hrana (mleko, “meso”, ulje, brašno…) Odličan jeodličan u lečenju infekcije grla, mokraćnih kanala, upale pluća, ali i gonoreje.

L

Lešnici – drvo, ali i žbun. Plod mudrosti i znanja, utiče na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, a izuzetno delotvoran za zdravlje zuba i kostiju.

Limun – citrusno stablo. Najbolji je kao “tonik” za jetru, jer pomaže u čišćenju tog orana, No, ne postoji razlog zašto ga ne trošiti.

M

Maline – žbun. Poboljavaju varenje, a koriste se protiv upala i u lečenju hemoroida.

Mango – tropsko voće. U svetu postoji oko 35 vrsta. Zahvaljujući amino kiselinama, mango jača koncentraciju i poboljšava memoriju. Još je dobar i kod čišćenja kože te se proporučuje osobama koje su sklone aknama.

Mandarina – drvo. Uz bogatstvo vitamina kojima se jača imunitet, mandarine još i čiste krv.

Marela – mešavina trešnje i višnje. Bogata vitaminom C, a koristi se kao sveža, ali i u svim drugim prerađenim oblicima.

Mušmula – familija ruža. Ova biljka jača organe za varenje, a najdelotvornija je u borbi protiv bolesti jetre i bubrega.

N

Nar – stablo. Vrlo moćan u borbi protiv raka dojke i prostate. Ali čisti i arterije, što dovodi do smanjenja visokog krvnog pritiska.

Narandža – tropsko voće. Ovo je hibrid citrusa, a sem što čuva organizam od prehlada, utiče na sjaj kose.

O

Ogrozd – žbun. Pomalo zaboravljena biljka, koja je najjača u zaštiti imuniteta, a prema podacima, u 16. veku su ga koristili u borbi protiv kuge.

Orasi – stablo. Plod se koristi u svim oblicima, od zelenog dok je još u opni do zrelog kada je već suv. U narodnoj medici poznato je da se upotrebljava kod slabe jetre, kao oblog za rane, ali i u lečenju raznih kožnih bolesti (akne, ekcemi).

P

Papaja – tropsko voće. Ovo voće poboljšava ten, a zahvaljući sastavu kožu štiti i od negativnih UV zračenja.

R

Ribizle – grm. Utiče na kvalitet kose i noktiju, a kod žena olakšava menstrualne bolove i menopauzu. Dobra je i kao diuretik.

Rogač – drvo ili žbun. Najbolji je za regulaciju krvnog pritiska, zato se i koristi kao zamena za kafu.

T

Trešnja – drvo. Najučinkovitija se pokazala u rešavanju problena sa kamenom u bubregu i žučnoj kesi. A sadrži još i folnu kiselinu, kalcijum, kalijum, gvožđe, magnezijum i cink.

U

Urma – izvor energije i vitalnosti. Smanjuje bol u desnima, a zahvaljujući visokoj koncentraciji selena pomažu u lečenju kancera.

S

Smokva – mediteranska biljka. Koristi se kao lek kod upala bronhija, a i ova biljka se u suvom stanju koristi kao zamena za kafu.

Š

Šipak – žbun. Plod se ne može koristiti u svežem stanju, te zahteva obradu, no i takav je odličan za zdravlje. Izvor je karotina, vitamina B1, B2, E i K. Najbolje ga je brati u oktobru i novembru.

Šljiva – drvo iz familije ruža. Poznato je da postoji preo 200 vrsta, a svega par komada u toku dana vraća vitalnost organizmu. Reguliše probavu, utiče na memoriju i čuva srce.

pročitajte još i:

Orašasto voće za bolji rad srca