Vukovi koriste staze koje su napravili ljudi radi lakšeg dolaženja do plena

Povezane objave

• Veštačka boja nastala igrom slučaja 13/04
• Da li bi nam NASA rekla kada bi postojala opasnost od udara asteroida? 17/01
• Međunarodni dan ljudskih prava 10/12

Zumirajte i istražite severne borealne šume zapadne Kanade na Google Earthu i videćete dugačke ravne linije kako prolaze kroz njih.

Ove linije su zapravo raskrčene staze kroz šumu, koje se koriste za izvlačenje resursa, putevi za potrebe šumarstva i pronalaženja podzemnih nalazišta nafte i gasa. Sada zamislite sebe kako ste suočeni sa zadatkom kretanja kroz ovaj pejzaž: da li ćete se probijati kroz gusto drveće i šiblje ili ćete izabrati da hodate raščišćenim stazama?

Poput ljudi, vukovi često biraju put najmanjeg otpora, krećući se sve brže i dalje stazama koje su ljudi stvorili kroz šumu. Veruje se da pojačano kretanje vukova igra važnu ulogu u opadanju broja ugroženih šumskih karibua, kultne vrste u Kanadi.

Kada se vukovi kreću dalje, češće nailaze na svoj plen, a karibue vukovi love brzinom koju ovi ne mogu da izdrže.

Manje teritorije

Međutim, sada smo takođe otkrili da je vukovima koji žive u područjima koja im olakšavaju kretanje potrebno manje životnog prostora.

Praćena su 142 vuka uz pomoć GPS ogrlice širom Britanske Kolumbije, Alberte i Saskačevana, na površini od preko 500.000 kvadratnih kilometara. Praćeni vukovi obuhvatali su područja s niskom do visokom gustinom plena (mereno korišćenjem metrike produktivnosti staništa, ili količine vegetacije za vrste poput losa), i imali su različit pristup stazama koje je stvorio čovek.

Vukovi koji žive u oblastima s velikom gustinom staza koje su stvorili ljudi, zauzimali su površinu otprilike 20 puta manju od vukova koji nisu raspolagali stazama, ali samo kada su živeli u područjima s niskom produktivnošću staništa. Komparativno, staze nisu promenile područje potrebno za vukove kada su živeli u oblastima s visokom produktivnošću staništa.

Razmislite o branju bobica. Ako je bobice teško pronaći, morate ići da tražite daleko da biste skupili dovoljno da napunite korpu. Ali ako vam nešto olakšava pronalaženje bobica, onda ne morate toliko da gledate okolo. Možete jednostavno zgrabiti sve one koje vidite blizu sebe. Prednost lakog pronalaženja bobica bila bi manje važna ako ih ima mnogo, jer možete preskočiti nekoliko a da to ne primetite. Ipak, to postaje važnije kada ih ima malo za početak, a svaka bobica se računa.

To je upravo ono što vidimo kod vukova: umesto da biraju da putuju nadaleko i naširoko, vukovi koji imaju pristup mnogim stazama ostaju blizu kuće i snalaze se s onim što im je na raspolaganju.

Prostor u kojem životinje provode svoj život naziva se stanište, u slučaju vukova – teritorija. Ako životinje imaju manje stanište, to znači da se više životinja može ugurati u dati prostor, povećavajući gustinu te vrste.

Dobro je dokumentovano da životinjama treba manje prostora kada postoji obilje hrane, a sada znamo da lakši pristup toj hrani takođe može smanjiti veličinu staništa. Otkriveno je da olakšavanje pristupa vukova njihovom plenu, kroz stvari kao što su očišćene staze kroz šumu, može smanjiti širinu njihovog domašaja, verovatno povećavajući regionalnu gustinu vukova.

Obnova staništa

Međutim, nameće se pitanje zašto je bitno koliko je velik domašaj vukova? Jedan od najvećih izazova očuvanja vrsta u Kanadi je šumski karibu. Ova vrsta jelena živi na velikim područjima, preklapajući se s mestima gde energetski i šumarski sektori aktivno vade prirodne resurse kao što su nafta, gas i drvo. Obnova i zaštita staništa identifikovani su kao ključni koraci potrebni za oporavak populacije u opadanju.

Uprkos postojećim naporima i politici, gubitak staništa karibua nastavlja da se ubrzava u većem delu zapadne Kanade. Obnova staništa je hitno potrebna, ali je skupa i dugotrajna. Za efikasno upravljanje populacijom karibua, neophodno je davanje prioriteta obnavljanju staništa u oblastima u kojima će karibuima to biti najkorisnije, i to što je pre moguće.

Obnova staništa ima dva glavna cilja: smanjiti efikasnost lova vukova ograničavanjem njihove upotrebe staza i usporavanjem njihovog kretanje kada ih koriste, i vratiti šumu u stanište karibua.

Ipak, sada imamo razloga da verujemo da usporavanje vukova takođe može da smanji njihovu gustinu u staništu, primoravajući pojedinačne jedinke da zauzmu više prostora i potiskuju druge, posebno u tresetišta niske produktivnosti.

Efikasna restauracija staništa biće važna za udaljavanje od drugih aktivnosti upravljanja populacijom vukova poput izlovljavanja, na duži rok. Ipak, još mnogo toga treba a se uradi. Postoje stotine hiljada kilometara ovih očišćenih staza koje treba obnoviti. Ova studija nas upućuje na davanje prioriteta oblastima sa niskom produktivnošću da bismo ranije videli najveće efekte.