Velike toplotne pumpe bi mogle da reše problem gradskog grejanja
Povezane objave
Rat u Ukrajini je naterao je svet, pogotovo onaj na zapadu, da se zapita o izvorima energije, dok Evropa pokušava da se oslobodi zavisnosti od ruskog gasa.
Mogu li gigantske toplotne pumpe pomoći da se zagreju hiljade domova i preduzeća?
Dva ogromna postrojenja uskoro će biti uključena u Gejtshedu i Londonu, što bi Britancima moglo da obezbedi jefiniji i ekološki podobniji izvor toplote.
Bušotina u Gejtshedu se spušta 150 metara ispod blatnjave zemlje. Kao i mnogi stari rudnici uglja, i ovaj je sada preplavljen vodom. Međutim, ova voda je prirodno topla (15 stepeni Celzijusa), a toplota je u ovom slučaju ključna.
Samo nekoliko metara dalje, postavljena je džinovska toplotna pumpa.
To je pametan deo inženjeringa. Na isti način na koji toplota može da pređe sa jedne osobe na drugu prilikom rukovanja, toplota iz rudničke vode se prenosi u drugu tečnost koja cirkuliše u sistemu toplotne pumpe.
Pod pritiskom, tečnost se pretvara u gas, a zatim ga kompresori stiskaju, što podiže temperaturu na 80 stepeni.
Ova toplota se šalje kroz cevi da bi je koristile zgrade u lokalnom području. Voda iz rudnika se vraća pod zemlju kako bi proces mogao ponovo da počne.
Male, individualne toplotne pumpe, koje ljudi ugrađuju u svoje domove rade po istom principu. One uzimaju malo toplote, bilo da je iz vazduha ili zemlje, a zatim povećavaju temperaturu, obezbeđujući toplotu za individualno domaćinstvo.
Jedna pumpa može da greje 5.000 domaćinstava
Međutim, toplotna pumpa u Gejtshedu je toliko velika, da punim kapacitetom može da obezbedi količinu toplote ekvivalentnu onoj koja je potrebna za 5.000 domaćinstava. Dakle, „prljavo” nasleđe u vidu iskopavanja uglja, sada može da se transformiše u izvor energije budućnosti.
Zgrade koje su priključene na šemu zelenog daljinskog grejanja imaju izmenjivače toplote umesto kotlova.
Oni prebacuju toplotu koja stiže od toplotnih pumpi na vodu u cevima, koja se koristi u kuhinjama i kupatilima i prolazi kroz radijatore.
Džeklin Bel je instalirala jednu u svom domu u Gejtshedu pre otprilike pet godina, koja je povezana s drugom lokalnom mrežom s niskim sadržajem ugljenika.
Ona kaže da je uvođenje novog sistema zahtevalo mnogo renoviranja, da su cevi morale da se ponovo instaliraju u zidove njenog stana, ali je zadovoljna krajnjim rezultatom.
„Mislim da je ceo moj stan mnogo, mnogo topliji nego što je bio. A i cena je mnogo, mnogo niža“, kaže ona.
Računi za energiju su trenutno ključna briga za mnoge potrošače
Cene gasa su i prošle godine naglo rasle, ali ih rat u Ukrajini gura na rekordno visoke nivoe, jer u isto vreme rastu neizvesnosti oko snabdevanja Evrope gasom koji dolazi iz Rusije.
U toku je potraga za alternativnim izvorima energije. Mreže daljinskog „zelenog“ grejanja bi ovde mogle da budu od pomoći, fundamentalno menjajući pejzaž.
To znači odustajanje od prirodnog gasa, što ne samo da je korisno za klimu, već takođe podrazumeva da cene energije nisu vezane za nestabilno međunarodno tržište gasa.
EON je instalirao sopstvene velike toplotne pumpe u srcu Londona.
Postrojenje Citigen skriveno je iza impozantne fasade zgrade Uprave luke London. Tokom godina je bilo zaduženo za snabdevanje energijom, koristeći prvo ugalj, zatim naftu i nedavno gas.
Sada će eksploatisati obnovljivi izvor toplote, tako što će se uključiti u toplu vodu iz vodonosnog sloja koji se nalazi ispod grada.
Toplotne pumpe su niskougljenične jer se prvenstveno pokreću električnom energijom, a savršen scenario je kada se električna energija dobija iz obnovljivih izvora.
Prednost se takođe ogleda u tome što jedna centralna lokacija za dekarbonizaciju može opsluživati na hiljade domaćinstava.
Grejanje 30 miliona zgrada u Velikoj Britaniji trenutno doprinosi skoro četvrtini emisije gasova staklene bašte u ovoj zemlji. Svuda gde se može pristupiti tlu za toplotu iz zemlje, ova solucija može da funkcioniše. To ne isključuje površinske vode kao što su reke i jezera, koje takođe mogu biti iskorišćene.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*