Kako klimatske promene utiču na drveće?

Povezane objave

• Nova aplikacija na Facebook-u 14/08
• Unapređivanje Bluetooth tehnologije 25/01
• Petnica: Počela nova sezona obrazovnog programa 15/02

Globalno zagrevanje i klimatske promene utiču na sve.

U kombinaciji sa zagađenjem, globalno zagrevanje dovelo je do toga da je drveće veće ali slabije.

Šta se događa sa drvećem?

Najnovija studija otkrila je da je drveće širom sveta dobilo novu formu, odnosno ono ima dodatnog vremena za rast, zahvaljujući globalnom zagrevanju. Naime, u pojedinim delovima planete drveće je dobilo dodatne tri nedelje za razvoj i rast.

Međutim, to što je veće ne znači da je jače. Nakon proučavanja šuma centralne Evrope, rezultati su pokazali da veće temperature u kombinaciji za zagađenjem vazduha i tla, čine da drvo postane slabije. Stabla se mnogo lakše seku i drva za ogrev imaju manju ogrevnu moć.

Ovo nije u nov fenomen, jer traje već oko 100 godina. Najviše je zastupljen u šumama centralne Evrope, gde se stopa rasta bukve i smrče povećala za oko 77 procenata od 1870. godine.

Istraživač sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, Hans Preč i njegove kolege sumnjali su koliko dodatno vreme za rast zaista odgovara drveću, pa su odlučili da sprovedu studiju i ispitaju kvalitet drveća. Studija je obuhvatila nadgledanje 41 parcele na jugu Nemačke.

Istraživački tim je koristio uzorke četiri vrste – norveške smrče, hrasta-kitnjaka, evropske bukve i belog bora. Analizirali su prstenove stabala uz pomoć sonde visoke frekvencije.

Ustanovljeno je da se vrsta gustine, u sve četiri vrste smanjila za 8 do 12 procenata.

Naučnici objašnjavaju da je ovaj fenomen posledica nekolko faktora: povećanja temperatura koje podstiču brži rast, ali i azota koji potiče od poljoprivrednog đubriva nataloženog u zemljištu i izduvnih gasova od vozila. Prethodne studije su već povezale povećano korišćenje đubriva sa smanjenom gustinom drveta.

Pored smanjenja gustine drveta, smanjio se i sadržaj ugljenika i to za oko 50 odsto, što znači da drveće ,,usisava“ manje ugljen-dioksida iz atmosfere nego pre.

Rezultati studije su takođe pokazali da oslabljene šume mogu pretrpeti veća oštećenja tokom oluja i da mogu biti manje efikasne u eliminisanju gasova sa efektom staklene bašte.