U susret Božiću: Narodni običaji i verovanja

Povezane objave

• Ove poslove najčešće biraju psihopate! 28/08
• Našao se na sudu zbog svog imena 21/08
• Hong Kong stao na put trgovini slonovače 01/02

U nedelju, 7. januara, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Božić, a u nastavku otkrijte kako se ovaj praznik proslavlja i koji su običaji.

Dan uoči Božića, 6. januara, proslavlja se Badni dan, a ime je dobio po “Badnjaku”- mladom cerovom ili hrastovom drvetu. U nekim krajevima, ukoliko nema hrasta koristi se jelovo ili borovo drvo ili pak jelka.

Badnji dan

Pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima i/ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, a ukoliko ga nema, može da posluži i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko, da ga domaći doneti kući noseći ga na ramenu.

Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, prekrsti te uzima sekiru i sa istočne strane seče badnjak. Kad badnjak donese kući uspravi se pored ulaznih vrata, gde stoji do večeri kada se cepa i unosi u kuću.

Šta simboliše badnjak?

Badnjak predstavlja drvo koje je Josip založio u pećini u kojoj se Isus rodio. U nekim hrišćanskim i pravoslavnim zemljama umesto badnjaka u kuću se donosi jelka. U bliskoj prošlosti jelka bila retko i skupoceno drvo koje se nije moglo naći u svim krajevima niti je bila praktično za loženje. Tako se do danas u srpskim porodicama za Božić donosi Badnjak, a ne jelka.

Badnje veče

Kada padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću: pečenicu, badnjak i slamu. Slama se posipa po celoj kući, a u nju se stavljaju slatkiši i sitni pokloni koje deca traže. Slama je simbol mesta u kojem se rodio Isus Hrist.

Božićno jutro

Običaj je da u kuću ujutro dolazi posebni gost- tzv. “položajnik”, koji simbolički predstavlja Mudrace koji su pratili zvezdu i stigli do mesta gde je Isus rođen. Položajnik obično od ukućana dobija neki poklon.

Još jedan običaj vezan za Božić odnosi se na pogaču, odnosno česnicu.  U nju se stavlja novčić, a ona se, tokom ručka, lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice, plus, lomi se i jedno parče za slučajnog gosta , odnosno “putnika namernika”.

Onaj ko dobije deo česnice sa skrivenim novčićem, po narodnom verovanju, biće srećan cele godine, a domaćina ga daruje nekim poklonom ili novčanicom.

Moderni Božić

Iako se u ruralnim delovima zemlje, Božić proslavlja i dalje po starim običajima, u urbanim delovima, proslava ovog praznika malo je modifikovana.

Tako se, uoči Božića umesto velikog badnjeg drveta u kuću se unosi manja hrastova grančica i malo slame, te se sve to stavlja ispod slavske ikone.  Pali se sveća i kandilo kao simbol ognjišta.

Izvor: spc-novagorica.eu