Trezori – večito iskušenje

Povezane objave

• Ono što možda i niste znali o kafi 12/04
• Halapenjo papričica 29/11
• Zanimljive činjenice o svetu oko nas koje verovatno niste znali! 29/10

Većina nas je unutrašnjost trezora videla samo u filmovima koji dočaravaju spektakularne pljačke banaka, poput filma Vrelina. Naravno, krađe ovakvih razmera u realnosti su veoma retke, jer su trezori i bunkeri, koji čuvaju različite dragocenosti, tehnološki veoma dobro osigurani. Ipak, malo šta na svetu iskušava čoveka kao ove tajnovite prostorije.

Trezori su izum iz doba zlatne groznice

Trezori, kakve danas poznajemo, pojavili su se polovinom devetnaestog veka, za vreme zlatne groznice u Sjedinjenim Američkim Državama, i to onda kada su kopači zlata, koji nisu postigli značajniji uspeh u ovoj aktivnosti, odlučili da se okrenu pljačkanju, odnosno da svoje zlato potraže u bankama. Banke su u to doba čuvale vrednosti u sefovima, a pljačkaši su izbacivali sefove kroz prozore, odnosili ih na sigurno mesto i tamo ih otvarali. Bankarima nije trebalo mnogo da shvate da sefove moraju zameniti nečim što se ne može izneti iz banke. Tako su sefovi postajali sve veći i teži, a do 1920-ih, većina banaka je imala ogromne, ugrađene trezore, čiji su zidovi i vrata imali debljinu od oko jednog metra.

Tehnološka trka s provalnicima nikada ne prestaje

Kad god bi neki blistavi um izmislio novu bravu, obavezno bi se našao neko ko je shvatio kako može da je obije. U svetu bankarske sigurnosti, ova borba je večita. Preduzimljivi provalnici su oduvek bili domišljati i uz pomoć baruta, nitroglicerina i acetilenskih baklji nastojali su da pronađu slabu tačku svake nove vrste trezora. Današnji trezori su više nego ikad potkovani tehnologijom – opremljeni su toplotnim senzorima, robotima, višestrukim bravama i zaštićeni naoružanim stražarima. Kada ste zaduženi za čuvanje milijardi dolara, sigurnosti nikada nije dosta.

Kada su provalnici shvatili kako mogu da obiju brave koje se otvaraju ključem, pronalazač Linus Jejl Junior je osmislio bravu sa šifrom. Međutim, ubrzo nakon toga, lopovi su naučili da buše rupe u bravama i tako pristupe zupčanicima koji otvaraju bravu. Naravno, za provalnike je jednostavnije rešenje od toga bilo da upravnika banke drže kao taoca sve dok ne odluči da im otvori trezor. Zato je Džejms Sardžent izmislio vremensku bravu, odnosno bravu koja se otvara pomoću šifre, ali tek nakon što prođe onoliko sati na koliko je brava podešena.

Trezori su napravljeni da mogu da izdrže skoro sve

Iako se najnoviji modeli trezora u bankama prave tako da se mogu lakše demontirati (uz očuvanje njihove sigurnosti), istorijski posmatrano, trezori su se pravili s namerom da budu trajni. Zauvek. Zato neki od njih mogu izdržati skoro sve, čak i nuklearnu eksploziju. Zapravo, dva takva trezora, u Teikoku banci, izdržala su eksploziju atomske bombe u Hirošimi 1945. godine.

Ljudi uvek nađu put do sadržaja trezora

Većina lopova se ni ne trudi da savlada trezor – svoj plen u najvećem broju slučajeva ulovi na kasi. Naravno, bilo je dovitljivih lopova koji su imali pažljivo osmišljene planove za ulazak u trezor. Neki od tih planova su bili delotvorni.

Trezor u Antverpenu, koji je čuvao dijamante i za koji se smatralo da ga je nemoguće obiti, 2003. godine tiho je otvoren tokom noći. Počinioci su zaplenili dijamante u vrednosti od 100 miliona dolara – više nisu mogli da ponesu – a da pritom nisu aktivirali alarme. Niko do danas nije uspeo da shvati kako je to pljačkašima pošlo za rukom.

Trezori čuvaju i neke neobične i neočekivane stvari

Trezori u bankama najčešće čuvaju ono što svi mi smatramo vrednostima: novac, zlato, nakit i slično. Međutim, ima i onih trezora u privatnom vlasništvu koji su podjednako impresivni i koji mogu da čuvaju neke neočekivane dragocenosti.

Bunker Pionen, smešten duboko ispod Stokholma, predstavlja centar gde se iznajmljuje siguran prostor za servere. Neslavni WikiLeaks je jedan od korisnika ovog prostora.

Vatikan ima svoj trezor gde čuva svoje tajne arhive. Komplikovani trezori i tuneli čuvaju različite relikvije u vezi sa katoličkom istorijom, a mnoge od njih ostaju tajna za javnost.

Svalbard trezor semena skladišti seme useva iz svih krajeva sveta.

Postoji i trezor koji je posvećen čuvanju tajnog recepta Kolonela Sandersa. Da, u Kentakiju se veoma dobro čuva tajna mešavine začina firme KFC.

Prirodna zaštita trezora

Mogućnost bušenja i raznošenja trezora eksplozivnim napravama već duže vreme predstavlja brigu, kada se radi o osiguravanju trezora. Baš zato se najsigurniji trezori nalaze ispod zemlje. Svalbard trezor semena sigurno bi preživeo smak sveta jer je ušuškan oko 120 m ispod planine Nortik.

Lokacija nekih trezora je nepoznata

Oružana straža, visoka tehnologija, neprobojni zidovi – ništa od toga ne može biti delotvorno kao tajanstvenost. U Iranu su nacionalne rezerve zlata sigurne samo zato što niko sa sigurnošću ne može reći gde se nalaze.

U nekim trezorima diskretnost je primarna, pa se ne može tačno reći kome dragocenosti pripadaju

Švajcarska je poznata po svojim bankama, a one po svojoj diskretnosti. Zato se tamo čuva bogatstvo pojedinaca iz svih krajeva sveta. Diskretnost ide do te mere da vlasnici dragocenosti imaju mogućnost da ne ostave nikakve kontakt podatke. Ove banke danas čuvaju milijarde dolara preminulih anonimnih klijenata. Njihovi računi su stavljeni u stanje mirovanja i njima niko ne raspolaže.

Trezori ne gube na značaju ni onda kada im se promeni namena

Pošto je skoro nemoguće uništiti trezore starih banaka, oni se iznova stavljaju u upotrebu, ali sa izmenjenom namenom. Kada neka kompanija preuzme zgradu u kojoj je nekada bila banka, trezor tada dobije novu ulogu. Zato se mogu naći trezori  koji su, sa sve svojim masivnim vratima, postali deo stilizovanih hotela, restorana i konferencijskih sala. Možda nije idealan, ali to je jedan od najlakših legalnih načina da se zaviri u tajnovitost trezora.