Reči koje su naziv dobile po ljudima

Povezane objave

• Zašto pojedine osobe ne vole ukus piva? 01/09
• Otkrivene tajne prostorije iz Drugog svetkog rata ispod Londona 13/08
• Na današnji dan organizovana prva filmska projekcija 28/12

Sve reči imaju svoj koren, značenje i ime. Neke usvajamo nepitajući po kome ili čemu su dobile naziv. Zato u nastavnu o par koje su “krštene” po stvarnim osobama.

Bojkot

U Irskoj, 1880-tih. godine, čovek po imenu Čarls Bojkot nije bio popularan. A sve je počelo njegovim napuštanjem vojske zbog bolesti. Počeo je da radi kao agent jednog imućnog vlasnika zemlje u okrugu Mejo. Ekonomska kriza 1879. godine, izazvala je propast irske poljoprivrede i to je uticalo na porast gladnih. Kako bi pokušali da prežive irski seljaci  zahtevali od zemljoposednika da snizi cenu zakupa oranica za 25 odsto.

Bojkot je odbio zahtev neračunajući da će ga ta odluka koštati svega što je stvorio pre toga. Ogranak Agrarne lige, koju su poljoprivrednici formirali, u okrugu Mejo uticao je na Bojkotove radnike tražeći da obustave rad. Uz to, traženo je da se počne sa kampanjom “izolovanja Čarlsa Bojkota od lokalne zajednice“.

možda vas zanima i: Ove magične reči promeniće vaš život

Nikotin

Francuski diplomata i naučnik Žan Niko (Nicot) se 1561. godine vratio u Pariz iz Lisabona. U Portugalu je bio ambasador te je sa sobom poneo biljku koja stvara zavisnost, a koja je pronađena u Novom svetu. U Lisabonu o toj biljci niko ništa nije znao, ali su je ipak pretvorili u prah, ušmrkavali i koristili kao lek protiv svega. Niko je pred kraljicom Katarinom Mediči demonstrirao način konzumacije praha, objašnjavajući kako isti leči glavobolje, ali i rak. Oko 200 godina kasnije, 1753, švedski prirodnjak Karl fon Line, nazvao je jednu sortu duvana Nikotiana i to u čast francuskog diplomate. Aktivni sastojak biljke prvi put je izolovan 1828. godine i dobio je naziv nikotin.

Mazohizam

Austrijski pisac istorijskih i romana sa temama iz alternativne seksologije zvao se Leopold fon Zaher-Mazoh. Najznačajnije njegovo delo je roman “Venera u krznu” iz 1870. godine. U tom delu opisuje seksualne fantazije i fetiše, a u vezi sa ženama koje su dominantne i koje nose krzno. Nedugo zatim, svoje fantazije ostvarivao bi sa ljubavnicama i suprugama. Mazoh i njegova ljubavnica baronesa Fani Pistor su 9. decembra 1869, potpisali ugovor prema koje će on biti njen rob pola godine, uz uslov da ona nosi krzno što češće.  Austrijski psihijatar Rihard von Kraft-Ebing je 1886. skovao  termin mazohizam kojim je opisao spoj seksualnog zadovoljstva od fizičkog bola i poniženja.

Silueta

Silueta svoje ime duguje francuskom ministru finansija Etjenu de Siluetu. U vreme francuske kriza zbog Sedmogodišnjeg rata, tamošnji  kralj Luj XI angažovao je Silueta da se pobrine za državne finansije. Ovaj ministar je u roku od tri meseca smanjio plate i penzije, ali i uveo porez na plemićke posede. Ti njegovi potezi nisu naišli na oduševljene, te su građani Francuske, najpre, počeli da nose jednostavna i tesna odela, simbolizujući siromaštvo i mršavljenje od gladi. A na građanskom buntu pojavili su se crteži, samo skicirano ljudsko telo, po zidovima zgrada, uz opis da su to Siluetove žrtve stanjene od gladi.

Kvisling

Ova reč je dobila naziv po norveškom političaru Vidkunu Kvislingu. A predstavlja sinonim izdaje i saradnje sa neprijateljem/okupatorom. Norveški političar se početkom Drugog svetskog rata sastajao sa Hitlerom i njegovim saradnicima, kako bi ih “uverio u nužnost osvajanja Norveške”. Poslušavši predlog, Nemačka je u aprilu 1940. godine napala Norvešku, zbog čega je kraljevska porodica, kao i članovi parlametna napustili Oslo. Svega nekoliko sati posle nemačke invazije Kvisling se proglasio premijerom, a svoju stranku, Narodni savez, jedinom legalnom političkom strankom.

Pojam kvisling se danas koristi kada se radi o nelojalnoj saradnji u bilo kom smislu, a koja kao kraj cilj ima štetu koja se nanosi sopstvenom narodu. Prvi put je ovaj termin upotrebljen u londonskom Dejli mejlu, ali ga je radio BBC popularizovao i u ostalim jezicima.