Povezane objave

• Istorija čizkejka 07/11
• Darežljivost nas čini srećnijima 15/12
• Gugl uvodi novinu, koja će obradovati korisnike Androida 25/10

Ako se situacija ne popravi, čokolada bi mogla da postane luksuzna roba, retka i skupa kao kavijar. Poznavaoci prilika, tvrde da ćemo do 2050. godine ostati bez omiljenog slatkiša. Globalno tržište čokolade neprestano raste, do 2025. će biti duplo veće nego 2015. godine, kao i sama konzumacija, posebno zato što se zadnjih godina piše o benefitima čokolade.

Primera radi, 2013. godine je 70.000 tona više čokolade nego što je napravljeno. Vodeći proizvođači čokolade u Americi “Mars Inc” i “Bary Callebaut AG” izračunali su da će deficit čokolade rasti do dva miliona tona do 2030. godine.

Najviše čokolade pojede se u Švajcarskoj, više od osam kilograma po stanovniku godišnje. Proizvođači čokolade s optimizmom gledaju na Kinu i Indiju, koje svaka imaju po milijardu stanovnika.

Najbrže rastuće tržište i nestašica

Trenutno najbrže rastuće tržište čokolade je ono u Indiji, u roku pet godina potražnja je porasla za 50 posto. Kinezi su dugo bili među najmanjim potrošačima čokolade, najviše zbog političke situacije koja ih je odvajala od ostatka sveta. Oni pojedu manje od kilograma godišnje, što je desetak manjih čokolada. No, sada se stvari menjaju – Kinezi upoznaju kulturu kafe i uopšteno kuturu zapadnog sveta.

S druge strane, tone najfinijeg kakaa propadaju. Pre dve godine vodeći svetski proizvođači kakaa – Obala Slonovače i susedna Gana udružile su se kako bi primorale velike korporacije poput “Nestlea” i “Heršija” da plate više za njihove plodove, međutim, ovi pokušaji da kontrolišu cenu sirovine polako propadaju.

Kupci kakaa odbijaju da plate, plodovi se gomilaju u skladištima, a farmeri su toliko očajni da su neki iz protesta čak spavali ispred kancelarije regulatornog tela koje se bavi prodajom kakaa, zahtevajući hitnu akciju.

Obala Slonovače i Gana, na koje otpada gotovo 70 odsto svetskih zaliha, proširile su proizvodnju upravo u trenutku kada je pandemija virusa korona zaključala gradove od Pariza do Los Anđelesa. Nove okolnosti su značajno smanjile potražnju. Uzgajivači ne mogu da prodaju svoju sirovinu, a nemaju načina da je skladište.

Posrednici plaćaju manje od minimalne cene koju je vlada propisala, a Obala Slonovače je morala da ponudi ogromne popuste da bi se otarasila ovosezonskog roda. Prosečna zapadnoafrička uzgajivačka farma ne prelazi veličinu od 3,5 hektara i hrani šest do osam članova porodice. Zno znači, da više od polovine uzgajivača na Obali Slonovače živi ispod granice siromaštva.

Pandemija je smanjila proizvodnju i stvorila globalne viškove, pa se Obala Slonovače sada grčevito bori da proda i najkvalitetniji kakao na svetu. Nedavno je bila prinuđena da najfiniji kakao prodaje po ceni koja je smanjena za čak 150 funti (205 dolara) po toni.

Zanimljive činjenice u vezi sa čokoladom

1. Tokom Drugog svetskog rata, nacisti su u jednom trenutku planirali da pogube engleskog premijera Winstona Churchilla tako što bi podmetnuli eksploziv u crnu čokoladu koju je Winston praktikovao da jede u svojoj radnoj sobi.

2. Naučno ime drveta od kog dobijamo kakao masu, a koja je ključni sastojak čokolade, Theobroma cacao, u prevodu sa latinskog znači “hrana bogova”.

3. Skoro godinu dana je potrebno da bi drvo kakaa dalo dovoljno kakaa za proizvodnju 10 uobičajnih čokoladica od 60 grama.

4. Čokolada sadrži više od 600 različitih aroma, dok crno vino ima samo oko 200.

5. Veruje se da su Maje bile među prvim narodima koji su uzgajali kakao drveće i da su imali tu čast da prvi konzumiraju čokoladu.

6. Engleska reč za čokoladu “chocolate” je nastala od astetcke reči “xocoatl” koja se odnosila na biter, ljut napitak koji su Asteci dobijali od semenki kakaa.

7. Vladar Asteka, Montezuma II je pio više od 50 čaša čokolade svaki dan.

8. Prva čokoladna tabla je napravljena 1847. godine, a izradio ju je Josef Frija.

9. Najskuplja čokoladica na svetu je čokoladna tabla stara više od 100 godina. To je čokoladica Cadbury koju je kapetan Robert Scott nosio sa sobom na prvom ekspediciji koja je pošla na Antartik. Pre 20 godina je prodata na aukciji za 687 dolara.

10. U čokoladi se nalazi mali deo kofeina. U običnoj mlečnoj čokoladici od 60 grama nalazi se tek 10 miligrama kofeina, dok tamnija, crna čokolada sadrži daleko više kofeina. Jednako kao limenka Koka Kole.

Možda Vas interesuje i učinkovitost čokolade:

Šta čokolada radi našem telu?