Nobelova nagrada za fiziku za prodor u svet crnih rupa

Povezane objave

• Italiji vraćeno Kolumbovo pismo iz 15. veka 21/05
• Dan najlonskih čarapa 14/05
• Mobilni telefon ubrzava starenje kože? 20/09

Najprestižnije priznanje za naučni rad iz polja fizike, ove godine dobila su tri naučnika koja su radila na razumevanju crnih rupa. To su fizičar Rodžer Penrouz, koji je teorijski pokazao kako se crne rupe mogu formirati u svemiru, astronom Rajnhard Gencel i Andrea Gez, koji su otkrili supermasivnu crnu rupu u središtu Mlečnog puta.

Nobelova nagrada iz fizike za 2020. godinu  pripada onima koji su nam pomogli da bolje razumemo univerzum i jedan od njegovih najegzotičnijih fenomena- crne rupe. Prvu polovinu nagrade od 10 miliona švedskih kruna ( oko milion evra), dobio je Rodžer Penrouz, jer je pokazao da opšta teorija relativnosti vodi do formiranja crnih rupa. Drugu polovinu dobili su Rajnhard Gencel i Andrea Gez za otkriće supermasivnog objekta, koji upravlja orbitama zvezda u svojoj okolini. 

Rođžer Penrouz, britanski fizičar sa univerziteta Oksford, koriistio je ingeniozna matematička sredstva kako bi dokazao da su crne rupe direktna posledica Ajnštajnove opšte teorije relativnosti, mada sam Ajnštajn nije verovao da one zaista postoje. Iako su mnogi fizičari predviđali kako bi crne rupe mogle da nestanu , problem je bio što većina teorijskih predviđanja nije mogla da se primeni u realnom prostor- vremenu. Rešenja su bila previše „idealizovana“. Preokret se desio kad je 1965. godine, deset godina nakon Ajnštajnove smrti, započeo saradnju sa Stivenom Hokingom. Njih dvojica su zajedno radili na novim rešenjima Ajnštajnove nove teorije relativnosti, ponudivši novi pogled na fenomen gde gravitacija može da sabije ogromnu masu na sasvim mali prostor.U svom radu objavljenom 1965. godine, Penrouz je uspeo ne samo da pokaže kako cene rupe mogu da se formiraju u realnom svemiru, već i da ponudi detaljniji opis.

Penrouzov rad smatra se veoma važnim doprinosom Ajnštajnovoj teoriji relativnosti. 

Crne rupe su mesta gde svipoznati zakoni prirode prestaju da važe.One svojom gravitacijom privlače i zadržavaju sve što uđe u njih, pa i svetlost. 

Otkrivanje crnih rupa u centrima galaksija predstavlja jednako važan izazov. Rajnhald Gencel, nemački astronom sa Univerziteta  Kalifornija ( Berkli) i direktor „Maks Plankovog“ instituta za vanzemaljsku fiziku, i Andrea Gez- američka astronomkinja- Univerzitet Kalifornija (Los Anđeles), još od devedesetih godina prošlog veka, predvode nezavisna istraživanja sa svojim naučnim timovima. Cilj istraživanja je bio mapiranje izuzetno sjajnog radio-izvora – SgrA(strelac A) u središtu naše galaksije. Koristeći največe teleskope naučnici su uspeli da dopru do izvora, lociraju i prate, pri tome su razvili i posebne metode za to. Zanimljivo je da su se merenja jednog i drugog tima potpuno poklopila.

Naš astronom Samir Salim, profesor na Univerzitetu Indijana, SAD, je koautor naučnog rada i glavni saradnik rada iz 2008. godine kojim je Andrea Gaz postala poznata svetu, rad je o prirodi crne grupe kroz posmatranje orbite zvezda oko nje. Samir je diplomac matematičkog fakulteta u Beogradu i višegodišnji rukovodilac programa astronomije u istraživačkoj stanici Petnica.

Andrea Gaz je tek četvrta žena koja je dobila Nobela za fiziku, Nobelovu nagradu sa najmanje ženskih dobitnika.