Najbizarniji događaj u istoriji
Povezane objave
Da li se od previše plesanja može umreti?
U slučaju Plesne epidemije iz 1518. godine ples je prvo delovao kao uzrok smrti plesača, potom kao neki vid hipnoze i osednutosti a potom se smatrao jedinim lekom te je i javno podržan. Da li ste čuli za jedan od najbizarnijih istorijskih događaja? Masovni ples u kome je učestvovalo više od 400 ljudi na ulicama jednog gradića Francuske i koji je trajao neprestalno više od mesec dana!
Isrtoričar John Waller, autor knjige „A time to Dance, A time to Die: The Extraordinary Story of the Dancing Plague of 1518“, proveo je dugo vremena istraživajući ovu misteriju.
„Nije upitno da li se ovaj događaj uopšte desio“, tvrdi Waller koji objašnjava da postoje istorijski zapisi koji dokumentuju brojne smrti uzrokovane plesom, „Vrlo je jasno da su „žrtve“ plesale. Ti ljudi nisu samo drhtali iako su bili ushićeni, njihove ruke i noge su se kretale kao da su namerno plesali“.
Kako je sve počelo?
Sredinom jula 1518. godine na ulicama Strazburga, grada na istoku Francuske koji je tada bio deo Rimskog carstva, jedna žena (navodno se zvala Frau Troffea) je izašla na ulicu i počela da pleše. S’početka ovo i nije bio tako čudan događaj, dok se stvari ubrzo nisu počele menjati. Žena je plesala danima, a posle sedam dan od početka njenog plesa, na ulici je plesalo oko 100 ljudi!
Epidemija plesa ili plesna kuga iz 1518. godine uskoro je postala jedan od najbizarnijih događaja za koje je čovečanstvo ikad čulo.
Mesec dana nakon početka plesa Frau Troffee, na ulicama je plesalo bez prestanka oko 400 ljudi! Mnogi su već počeli umirati, uglavnom od posledica srčanog udara, ali ni to nije zaustavilo ostatak rasplesane gomile. Vlasti su napokon odlučile da preduzmu nešto pa su konsultovale lokalnog lekara. On je isključio mogućnost astroloških i nadnaravnih uzroka i zaključio da je ova kuga „prirodna bolest“ koju je uzrokovala „vruća krv“.
Od prvog plesa razigrane žene prošlo je mesec dana, ljudi su umirali od posledica iscrpljenosti, srčanog i moždanog udara. Pre pokušaja lečenja, neki plesači su bili ukrcani u kočije i odvezeni do lokalnog svetilišta da mole za pomoć. Njihove molitve se nisu ostvarile.
Umesto da potpišu puštanje krvi (uobičajni medicinski tretman tog doba), vlasti su ohrabrile stanovnike da još više plešu, oslobađajući im dodatni prostor, a čak su za plesaće napravili i drvenu pozornicu. Verovalo se da je jedini lek- neprestalno plesanje, dan i noć, a vlasti su čak platile i muzičare kako bi se povećala učinkovitost leka.
Tek početko septembra je broj plesača počeo opadati. Ovo nije bio prvi put da ovakav bizaran događaj pogodi Evropu, ustvari, bilo je čak deset plesnih epidemija pre ove, samo što ni jedna nije dovoljno dobro dokumentovana kao ova iz Strazburga. Delo Hendrika Hondiusa pokazuje tri žene pogođene ovom kugom, rad se temelji na crtežu Peter Brueghela koji je navodno svedok epidemije plesa 1564.
Šta je ustvari uzrokovalo epidemiju plesa?
Jedna od popularnih ideja je bila da su plesači progutali ergot, gljivicu koja raste na stabljikama raži, ili da su prosto jeli raženi hleb koji je mogao sadržati ovu gljivicu. Ova teorija ima rupe, jer ergot izaziva i halucinacije i obično prekida dotok krvi do ekstremiteta, čineći koordinisano kretanje – ples gotovo nemogućim.
Druga teorija kaže da su plesači bili članovi kulta hereze. O tome je isto malo verovatno, kako je dokumentovano da plesači zahvaćeni epidemijomm plesa ustvari nisu hteli plesati, te da su kad god su mogli, molili za pomoć. Takođe nije bilo naznaka da su ih vlasti lečile ili tretirale kao jeretike.
U svom delu John Waller tvrdi da je epidemija izbila zbog masovne psihogene bolesti, manifestacije masovne histerije koja se često dešava kao posledica ekstremnih psiholoških problema. Prema Walleru, jedan od uzročnika je bila glad uzrokovana hladnim zimama, toplim letima, mrazevima i ledenim kišama. Osim široko rasprostranjene gladi, uzroku su doprinele i velike boginje, sifilis, kao i generalna potlačenost ljudi.
Your e-mail address will not be published.
Required fields are marked*