Naučnici ubeđeni da su pronašli posmrtne ostatke Deda Mraza?

Povezane objave

• 105 godina od prve ekspedicije na Južni pol! 14/12
• Princeza od Monaka je najlepša žena svih vremena 24/03
• Bizarna pravila za zaposlene u Diznilendu! 09/02

Praznici su sve bliže, a euforija je već zahvatila većinu nas. U tom duhu su bili i arheolozi sa Univerziteta Oksford kada su objavili da su pronašli posmrtne ostatke Svetog Nikole, koji je poslužio kao inspiracija za lik Deda Mraza!

Mnogo je crkava širom sveta koje tvrde da se u njihovom posedu nalaze mošti Svetog Nikole, ali još uvek nije dokazano da li su uistinu u pitanju posmrtni ostaci ovog sveca, niti da li svi pripadaju istoj osobi. Jedan deo moštiju nalazi se i u Lijonu u Francuskoj, a čuva ga otac Denis O’Nil, dok ostatak posmrtnih ostataka je najverovatnije nalazi u Bazilici Svetog Nikole u Italiji.

Ikona „Sveti Nikola“ iz 1327. godine iz bazilike „Svetog Nikole“ u Bariju

Istraživači su otkrili da ostaci datiraju iz 4 veka n.e, a budući da je Sveti Nikola rođen 343. godine n.e., istraživači imaju dobar razlog da veruju da je relikvija autentična.

“Mnoge relikvije koje smo istraživali su bile starije od istorijskih pretpostavki. U ovom slučaju, zaista je moguće da je u potanju deo moštiju Svetog Nikole”. izjavio je Tom Higham, direktor Oksfordske grupe za relikvije.

Da stavr bude interesantnija, posmrtnim ostaci u Italiji nedostaje karlica, a pronađena i analizirana kost deo je upravo karlice. Istraživači veruju da je  pitanju ostatak iste osobe i sve više veruju da je u pitanju kost Svetog Nikole.

Doktor Georges Kazan, jedan od vodećih antropologa na ovom slučaju dodaje: “Ovi rezultati su ohrabrujući i okreću nas ka italijanskim relikvijama, kako bismo dokazali da ostaci pripadaju istoj osobi. Koristićemo palaeogenetiku i DNK testiranje. Veoma je uzbuđujuća činjenica da su u pitanju drevne mošti, a možda čak i mošti ovog svetitelja.”

Kako je nastao lik deda Mraza?

Sveti Nikola živeo je u 4. veku u gradu Mira (današnja Turska). Legenda kaže da je Nikola bio starac sede kose i brade koji je činio dobra dela u zajednici. Kada je preminuo, njegove posmrtne ostatke podelili su italijanski trgovci, te je većina završila u italijanskoj bazilici.

Vremenom, Sveti Nikola je počeo da se proslavlja kao svetac, a tog dana, u zavisnosti od kalendara, dobra deca dobijaju poklone. U staro doba, pokloni su se stavljali u čarape, dok su nestašna deca dobijala glavice luka.Današnja država Njujork je 1804. godine za sveca zaštitnika izabrala upravo Svetog Nikolu. U tom periodu ovaj svetac postao je Deda Mraz. Naime, Aleksandar Anderson je 1810. godine za potrebe večere u čast svetitelja naslikao sliku sa njegovim likom. Tada, bela duga brada i oreol oko glave postali su zaštitni znak Svetog Nikole. Crveni ogrtač zamenio je dotadašnji žuti  u drugoj polovini 19. veka, a 1868. godine, Nikola je dobio i irvase i kočija.

Posle 20. veka, o Deda Mrazu su se pisale knjige i pesme, a počeo je da se koristi i za potrebe reklama. Njegov lik sve više dobija današnji standardni izgled. Presudnu ulogu u današnjem izgledu debeljuškastog dekice u crvenom odelu, crvenih obraza i bele brade imala je kompanija “Coca- cola” kojoj je Deda postao ključni deo prazničnih kampanja.  Nekoliko godina kasnije, umetnik Hadson Sendblom dekici je pridodao i džakove pune poklona.