Muzika otkriva koji tip osobe smo

Povezane objave

• Iza kulisa “hormona ljubavi” 10/10
• Šta su crne misli? 31/03
• Neverovatne stvari koje telo radi svaki minut 05/03

Muzika je jedna od sedam delova umetnosti koja stimuliše ljudska čula, um i duh. Harmoniju između neba i zemlje održava baš muzika, učenje je starih Kineza. Dok su Heleni verovali da muzika utiče na čoveka moralno i vaspitno. U Mesopotamiji ona je doživljavana kao sredstvo za dobijanje božje naklonosti.

Reč “muzika” potiče od grčke reči mousike i vezuje se za boginje Muze iz staro – grčke mitologije. Iako se delimično i sa nesigurnošću utvrdilo ko je i kako doživljao muziku, nisu do kraja otkrivene misterije ljudskog mozga u vezi sa umetnošću. Delimično odgovore možemo pronaći u psihologiji i sve brojnijim studijama naučnika.

pročitajte još i kako je zvučala drevna grčka muzika

Uticajem muzika na ljudsko telo najviše se bavi muzikoterapija. To je grana medicine, čiji su temelji postavlji sredinom 20. veka u Americi. U Vašingtonu je 1944. godine osnovana Music Research Foundation, koja za cilj ima da istraži i razvije nove metode kontrole čovekovog ponašanja i emocija. Upravo ta fondacija je, u saradnji sa američkom vladom, svojevremeno pokrenula projekat kojim se trebalo pomoći veteranima iz II svetskog rata. Istraživanja su tada pokazala da muziku registruje deo mozga koji je zadužen za osećanja i čulne doživljaje.

“Kad draž stigne do hipotalamusa, upravni deo mozga automatski je osvojen.”

Inače, muzikoterapija koristi muziku u dijagnostičke, terapijske i profilaktičke svrhe, a primenjuje se u gotovo svim oblastima medicine i defektologije. Muzikoterapija se deli na dve oblasti i to: receptivnu muzikoterapiju (osoba sluša muziku) i aktivnu muzikoterapiju (terapeut i pacijent komuniciraju glasom ili instrumentom).

Muzika ima i “manipulativnu” moć, te je zato osnova gotovo svake reklamne poruke, jer je cilj marketing stručnjaka da kupovina postane emocionalna, a ne logična radnja. Muzika na ljude utiče i pozitivno i negativno, a ti nadražaji mogu biti prolazni, ali i dugotrajni. Ona izaziva fizičke reakcije, ali može da oslabi ili pojača emocije. Osećanja se, inače, definišu kao specifična ponašanja koja su odgovor na neke procese oko nas ili u nama.

Reakcije

Uprkos tome, većina ljudi slično reaguje na neku muziku, najpre zbog ritma, jer upravo je on poznat telu – telo je sačinjeno od ritmova (rad srca, krvni pritisak, hod, disanje….). Te se tako, u savremenoj muzici kao što je tehno, koristi samo ritam bez melodije, ali melodija nema smisla bez ritma. Takođe, dokazano je i da srce, koje u toku minuta “udari” između 60 i 90 otkucaja, za vreme slušanja hevi metal muzike i do tri puta više pumpa krvi .

Tužne ljubavne pesme podsećaju osobu na njen neuspeh. Iako možda u datom momentu slušalac nije u stanju “nesrećne zaljubljenosti” u njemu se ponavlja osećaj bola koji je preživeo. Jednak uticaj imaju i pesme koje sadrže poruku ohrabrenja i osoba lako može doći u stanje pobednika.

Stručnjaci smatraju da muzika u čoveku stvara misli i osećanja koja nisu do tog trenutka bili njegovi. Isto tako zaključuju i da nije moguće da će slušanje muzike, samo po sebi, izazvati agresivnost. Da bi se ona razvila osoba mora da ima predispoziciju za takvo ponašanje, a muzika je tu samo kao podrška nasilju.

Muzika otkriva koji ste tip ličnosti

Vodeći se tom teorijom, 2003. godine Džejson Rentfrou i Samuel Gosling su sproveli istraživanje koje je za cilj imalo da se utvrdi koji tip ličnosti koju muziku preferira. Oni su, nakon razgovora sa američkim tinejdžerima, najpre sačinili listu od 16 muzičkih pravaca koje su svrstali u četiri kategorije:

–refleksivna/kompleksna (bluz, džez, klasična i kantri muzika),

–intenzivna/buntovnička (rok, alternativna i hevi metal muzika),

–optimistična/konvencionalna (religiozna, pop i muzika iz filmova) i

–energična/ritmična (rep, hip-hop, soul, fank, elektronska i dens muzika)

Na osnovu podataka, oni koji slušaju refleksivnu/kompleksnu, kao i intenzivnu/buntovničku muziku su otvoreniji za nova iskustva u odnosu sa druge dve grupe. Oni koji slušaju optimističnu/konvencionalnu muziku su najmanje otvoreni za nova iskustva, ali su ekstrovertni i pokazuju visok stepen saradnje i savesnosti. Ljubitelji energične/ritmične muzike su ekstrovertni i spremni na saradnju.

Drugim rečima, oni koji slušaju smireniju muziku su, u većini, zatvoreni za nova iskustva, neretko imaju konvencionalan izgled, ponašanje, više vole poznato i imaju umerenije emocionalne reakcije. Suprotnost njima su ljudi koji vole “teži” zvuk.

Da je povezanost između sklopa ličnosti i izbora muzike fiziološki, tačnije neurološki uslovljena, dokazale su mnogobrojne studije. Ta veza uslovljena je specifičnom nervnom strukturom koja je smeštena u centralnom delu moždanog stabla i zove se retikularni aktivacioni sistem (RAS). Glavna funkcija RAS-a je da održava mozak na optimalnom nivou budnosti.

Kod ekstroverta RAS je hiposenzitivan, tačnije nedovoljno osetljiv na stimulacije iz spoljašnjeg sveta i zato mu je potrebna dodatna stimulacija kako bi RAS bio aktivan. To postižu brzom i bučnom muzikom kako ne bi doživeli dosadu i pospanost. RAS introvertnih je hipersenzitivan i aktivira se na vrlo blage draži, jer bi jači nadražaji za njih mogli biti čak i bolni. Iz tog razloga oni biraju mirniju i laganiju muziku.

Istraživanja su pokazala i da se ježimo zbog hormona dopamin, koji se oslobađa iz mozga i koji je odgovoran za buđenje euforije dok obavljamo određene radnje, kao što je konuzmiranje omiljene hrane ili vođenje ljubavi sa voljenom osobom.

Literatura: Andreas Leman i dr. Psihologija za muzičare, Univerzitet umetnosti Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, Psihopolis institut d.o.o, Beograd, 2012; Filozofski fakultet u Nišu, DIGP ”Prosveta”; Danijel DŽ. Levitin, Muzika i mozak, Psihopolis institut d.o.o, Beograd, 2012.; www.epsihijatar.net