Medicina u 19. i 20. veku

Povezane objave

• Kakve zanimljivosti krije zamak Vindzor? 20/04
• Bioskopi sve popularniji! 14/04
• Šta je fika koncept? 21/06

Pre pojave moderne nauka, ljudi su za lečenje bolesnika koristili zaista bizarne metode sa naivnim ubeđenjem kako to zaista pomaže u izlečenju i sanaciji bolesti ili simptoma. Neke od najbizarnijih praksa su na čudo još u upotrebi- u praksi nekih lekara, vračeva ili travara, a neke su se zaista i pokazale lekovitima ma koliko bizarno nam delovale. Neke su od uvrnutih praksa samo prešle iz jednog obika u drugi a neke od njih u modifikovanom modulu koristi savremena medicina, dok su druge napuštene pa i zabranjene jel su bukvalno bile opasne po život i ništa više.

Lobotomija

Početkom 20. veka lekari su bili potpuno nepripremljeni za lečenje pacijenata sa dijagnozama mentalnih oboljenja, a koji su u to vreme preplavljivali bolnice. Ovo polje je bilo još nedovoljno ispraćeno. Za takvu nepoznanicu postojao je surovi metod lobotomije popularan 30-ih godina prošlog veka. Metod je podrazumevao odstranjivanje delova mozga kako bi se suzbili depresivni simptomi.

Čak i u to vreme su lekari bili svesni da je ovo veoma opasna praksa koja je često ostavljala pacijente sa invaliditetom, uništavala njihove sposobnosti za funkcionisanje u društvu, njihovo pamćenje i ličnost. Ipak je više od 400 000 ljudi, samo u Americi bilo izloženo lobotomiji, često bez pristanka.

Terapija elektrošokovima

Nama poznata kao elektrokonvulzivna terapija(ECT), tretmani elektrošokom su prvi put korišćeni 40-ih godina prošlog veka kao alternativa za lobotomiju, i to za lečenje raznih obilika depresija i manija, a najčešće se primenjivala u lečenju histerije.

Elektokonvulzivna terapija je bila oštro kritikovana u javnosti zbog pretpostavke da povećava rizik od samoubistva kod pacijenata koji su lečeni na ovaj način. Jedan od njih je i Ernest Hemingvej. Terapija elektrošokovima je često prikazivana i na filmskom platnu, pa je to još više pojačalo kritike. Još od samog početka primene ovog vida lečenja postojao je i problem etičke prirode zbog nedostatka saglasnosti pacijenta i nemogućnosti da se davanjem anestezije ublaži bol koju pacijenti tokom tretmana trpe.