Krompir – povrće koje se gaji širom sveta

Povezane objave

• Zašto su flamingosi roze boje? 11/01
• Na današnji dan rođen Džon Lenon 09/10
• Pozadina iritantne navike hrkanja 11/01

Krompir uspeva na skoro svakom području. Gaji se širom sveta, a prvi put se pojavio u Evropi u 16. veku.

Predstavlja biljku otpornu na različite vremenke uslove, za koju se vezuju razne priče kroz istoriju. Naime, krompir je u Evropu stigao iz Latinske Amerike, a zatim se proširio i zauzeo područja Azije i Afrike. Evropskim brodovima, prenosila se velika količina, pa se tako u celom svetu danas jede krompir i to na razne načine. Najpoznatiji su krompir pire i pomfrit. Zanimljivo je da se na engleskom jeziku pomfrit izgovara kao french fries, u prevodu francuski krompirić, dok ga u Belgiji jednostavno nazivaju, pomfrit.

Od 15. do 16. veka krompir se mahom sadio i na taj način obezbedio dobre prihode poljoprivrednicima, pa i političarima i političkim vođama. Tako se krompir smatra “sredstvom” koje je smirilo ratne konflikte u istoriji. Prema istraživanju američkih stručnjaka, upotreba krompira, smanjila je broj ratova, jer su isti uglavnom pokretani zbog visoke cene zemljišta. Razvoj i uzgajanje krompira činio je cenu zemljišta povoljnijom, pa je na taj način, smanjena potreba za sukobom.

Poreklo krompira

Krompir je izuzetno bogat skrobom, i koristi se u ishrani ljudi i životinja. Predstavlja četvrti usev po veličini na svetu, odmah posle kukuruza, pšenice i pirinča. Poreklo vodi sa Anda, a u Evropu su ga doneli Španci. U početku se koristio kao ishrana za stoku, dok su Francuzi verovali da ova biljka izaziva leprozu. Proizvodnja krompira je u stalnom porastu, na svetskom nivou.

Krompir uspeva na svim područjima i geografskim dužinama, zahvata mali prostor, a može se očuvati i do šest meseci, van frižidera.

Organizacija za rad i poljoprivredu proglasila je 2008. godinu, Međunarodnom godinom krompira.

Koristi se usled opekotina, dok žvakanje sirovog krompira otklanja mučninu, navode stručnjaci.

 Krompir kao baterija

Tim profesora sa univerziteta u Jerusalimu otkrio je zanimljiv podatak. Naime, krompir može da zameni bateriju. Prostorija može osvetleti na četrdesetak dana uz pomoć krompira. Jedinice napravljene od četvrtine kriške krompira koje se nalaze između cinkove anode i bakrene katode spojene su žicom, i na taj način mogu osvetljavati sobu s LED svetlima preko mesec dana.

Krompir može da pruži električnu energiju koja je dovoljna za desetinu troška obične AA baterije. Takođe, može sprovoditi elektricitet koji deluje kao most između dva metala i na taj način omogući metalima da se slobodno kreću preko žice.