Konačno bajke braće Grim bez cenzure

Povezane objave

• Ono smo što žvrljamo 17/08
• Kako kontinenti zapravo izgledaju? 06/09
• Grobnica skitskog princa 19/04

Bajke čuvene braće Grim “pretrpele” su mnogobrojne cenzure. Originalna verzija njihovih bajki nije ni slična onoj verziji koju smo mi imali prilike do sada da čitamo. Mnoge bajke koje su Jakob i Vilhelm Grim napisali pre dva veka vremenom su doživljavale promene koje su nametane od stane društva i crkve.

Kako bi bajke bile primerene srednjem sloju tadašnjeg nemačkog društva, braća Grim su svakim novim izdavanjem knjiga malo po malo unosili izmene u svoje bajke. Što su bajke postajale konzervativnije to su bile popularnije i to je sve veći broj roditelja imao želju da ih čita svojoj deci pred spavanje.

Urednik novog izdanja knjige bajki braće Grim je profesor nemačkog jezika i uporedne književnosti na Univerzitetu u Minesoti, Džek Zajps. Razlog za objavljivanje ove knjige je, kako kaže profesor Zajps, to što je “vreme da roditelji i izdavači prestanu da cenzurišu priče za decu”. Pored toga, Džek Zajps smatra da je su bajke Grimovih u originalu prikazivale “snažni i naivni duh usmene tradicije” nemačkog naroda, a da se zbog uticaja hrišćanske sentimentalnosti i puritanske ideologije upravo to izgubilo.

Cilj Grimovih bio je da sačuvaju deo nemačkog kulturnog nasleđa i da kroz bajke, mitove, sage, poučne priče i priče o životinjama prikažu duh svog naroda. Bavili su se istraživanjem nemačkog jezika i prikupljanjem narodnih umotvorina na kojima su im se bazirale knjige. Njihov rad u početku nije naišao na podršku ali uskoro im se, naizgled uzaludan desetogodišnji rad na prikupljanju nemačkih bajki i legendi, isplatio i doneo besmrtnost.

Nakon dva veka svi znaju priče o “Uspavanoj lepotici”, “Vuku i sedam jarića”, “Hrabrom krojaču”, “Palčiću”. Pitanje je da li bi i bez promena kroz koje su ove priče prošle ipak svi znali za njih ili im je bila nužna cenzura kako bi (p)ostale besmrtne?

Ali čak i bez delova bajki u kojima se opisuju ubistva, delova koji prikazuju kanibalizam i slično, ove bajke bile su zabranjene u jednom periodu. Za vreme Trećag rajha one su korišćene za podsticanje nacionalizma zbog čega su nakon Drugog svetskog rata bile zabranjene u nemačkim školama.

Britanski major Ti Džej Leonard tvrdio je da su ove bajke pomogle Nemcima da svoju decu nauče “raznim vrstama varvarizama” i pomogle im da prihvate ulogu egzekutora kao svoju. Nemački pisac Ginter Birkenfeld smatrao je da se u bajkama nalazi odgovor na pitanje kako su Nemci uspeli da podnesu zverstva koja su se događala u Aušvicu.

Kada su bile zabranjene u Nemačkoj, priče braće Grim našle su svoje mesto u Holivudu pod okriljem Volta Diznija i na još jedan način osigurale sebi večno postojanje kao deo detinjstva mališana u celom svetu.

Izvor: Večernje novosti