Istorija ledene poslastice – Sladoleda

Povezane objave

• Dani kroz istoriju koji su bili nesrećniji od petka 13. 28/03
• Otkrivena drevna vrsta delfina na Ekvadoru 22/12
• Fejsbuk ima skrivene igrice, a evo kako da ih pronađete! 24/10

Sladoled je definitivno jedna od omiljenih poslastica mnogih ljudi, pogotovo u toku leta, kada predstavlja osveženje.

Ova poslastica je i svojevrsan izum, pa je to razlog zbog kog je čovečanstvo dugo čekalo na njega. Međutim, sladoled ipak ima dužu istoriju nego što se misli.

Istorija sladoleda

Istorija sladoleda počinje još u drevnoj Kini, kada se na kraljevskim dvorovima pravila mešavina leda i mleka, čime se dobijala hladna poslastica, koja se može povezati sa današnjih sladoledom. Pored kineskih kraljeva, u sličnoj poslastici su uživali i stari Rimljani. Car Neron je mešao sneg i led koji su mu donosili sa vrhova planina sa usitnjenim voćem i tako dobijao smesu sličnu današnjem sladoledu.

Sladoled u Evropi

Prvi Evropljanin koji je imao priliku i čast da proba sladoled je Marko Polo. On je o ovoj poslastici pisao u svom putopisu, gde je naveo da se “sladoled” služio na dvoru Kublaj-kana.

U Evropu su sladoled doneli Arapi. Oni naučili Italijane veštini zamrzavanja slatkog krema, dok su vladali na Siciliji. I dalje važi mišljenje da su Italijani najbolji majstori pravljenja sladoleda.

Na engleski dvor je sladoled stigao u 17. veku. Na jednom od prijema kralja Čarlsa Drugog njegov kuvar iz francuske napravio je ovu poslasticu za goste, koji su – naravno – bili oduševljeni. Osim njih i kralj Čarls je bio oduševljen ovim slatkišem do te mere da je želeo ljubomorno da ga sačuva samo za sebe. Zbog toga je dao veliku sumu novca svom kuvaru kako bi bio siguran da će se sladoled služiti samo na njegovom dvoru i da će recept ostati tajna.

Recept sladoleda je predstao da bude tajna kada je kralj Čarls svrgnut sa prestola 1649. godine. Tada je sladoled počeo da se služi i na drugim evropskim dvorovima, a uskoro je bio dostupan i “običnim ljudima”.

Industrijalizacija sladoleda

Industrijalizacija sladoleda počela je u Americi polovinom 19. veka. Ovo se desilo zahvaljujući konstruisanju prve mašine za pravljenje sladoleda. Ovu mašinu je izmislila Nensi Džonson 1846. godine. Jednostavan dizajn i praktičnost mašine je razlog zbog kog se slične mašine mogu videti i danas u nekim poslastičarnicama.

Početkom 20. veka javili su se različiti oblici sladoleda, pa je tada izmišljen i kornet, a zatim i sladoled na štapiću.

“Jestiva čašica za sladoled”

Današnji kornet izmislio je Italo Marćioni, poslastičar sa Vol Strita koji je prvu “jestivu čašicu za sladoled” predstavio na Svetskom sajmu u St. Luisu 1924. godine.

Sladoled na štapiću

Sladoled na štapiću je nastao nešto kasnije. Naime, smislio ga je vlasnik poslastičarnice u Ajovi – Kris Nelson. On je na ideju o sladoledu na štapiću došao tako što je jedna od njegovih redovnih malih mušterija imala uvek problem pri izboru između čokoladice ili sladoleda. Tada je Nelson našao način da objedini i sladoled i čokoladu, pa je napravio sladoled na štapiću koji je bio preliven čokoladom. Ova poslastica je nastala 1934. godine.