Fizičko rastojanje – pravilo koje svi poštujemo

Povezane objave

• Koliko žena je stradalo u “lovu na veštice”? 01/11
• Da li ste se ikada zapitali šta se sve nalazi u cigaretama? 21/02
• Nauka otkriva gde je najopasnije sedeti u automobilu 29/01

Koliko vam je rastojanje između vas i druge osobe bitno? Kada nečije prisustvo označava ugrožavanje ličnog prostora i koliko vam to smeta? Možda toga nismo svesni ali niko od nas se ne približava drugim ljudima ili stvarima tek tako.

Drugačije su razdaljine koje držimo prema voljenoj osobi, kolegi sa posla ili prolazniku koji nas zamoli za informaciju na ulici. U pitanju su “nepisana pravila” kojih se pridržavamo. Ukoliko se nekome suviše približimo ili se suviše udaljimo, mi kao i druga osoba, osetićemo neprijatnost. Stvar je u poruci koju šaljemo a koja ne odgovara prilici.

Lična zona predstavlja razdaljinu koju dopuštamo prijateljima, oko 45 cm do 130 cm. Intimna zona je intimna zona i dopuštena je samo određenim osobama. Opseg ove zone iznosi od 0 do 45 cm. Društvena zona dolazi posle lične. U ovoj zoni dopuštamo drugima da nam se približe na razdaljini od 130 cm i više. Uglavnom se ova zona odnosi na radno okruženje. Javna zona je zona opsega preko 360 cm i ona predstavlja razdaljinu prema osobama koje ne pripadaju našoj društvenoj grupi.

Bliskost i fizički kontakt se drugačije tretira od zemlje do zemlje.

Naime, Arapi smatraju da javna mesta pripadaju svima u podjednakoj meri i tu niko nema veće pravo od drugih. Ako je neko negde prvi stigao, to ništa ne menja. Tako da se pripijanje uz drugog i preterano približavanje ne smatra neprikladnim ponašanjem. Ukoliko nekome od njih zapadne za oko mesto koje je već popunjeno, uradiće sve što je u njihovoj moći da tu osobu pomere sa tog mesta. Zabranjeno je samo narušavanje privatnog poseda, kuće ili automobila.

Amerikanci uglavnom strogo poštuju nevidljivu granicu koja deli privatnu od javne oblasti života. Zato ćete često, možda u filmovima primetiti da oko i između njihovih kuća i bašta nema ograda.

Kada neko pomene Engleze, pomislimo na uzdržanost. Za njih je lični život kao i prostor u kom se odvija, neprikosnoven. Moguće je da se neko ličnije ponašanje ispolji i na javnom mestu, a da niko ne trepne.

Mediteranci su takođe skloni pravljenju gužve. Staju u red ako baš moraju, mada ga baš i ne poštuju, dok su u gužvama kao na svom terenu. Dok sa drugima razgovaraju ili raspravljaju moraju da gledaju tu osobu u lice. Za Japance nije uobičajeno da lična osećanja dele i poveravaju drugima, a pravila koja se tiču deljenja ličnog prostora daleko su manjeg kruga. Naklon pri pozdrav, osetno će smanjiti razdaljinu između dve osobe.

Kako je, naime, svako ličnost za sebe, kojoj god kulturi da pripada, osećaj za razdaljinu i opseg ličnog prostora razlikovaće se od osobe do osobe.