Veštačka inteligencija pronašla prisustvo nepoznatog pretka u ljudskom genomu

Povezane objave

• Zbog čega je ugroženo dve trećine Android telefona? 21/01
• Da li je bezbedno hraniti pse i mačke na vegetarijanski ili veganski način? 04/04
• Najveća solarna elektrana na svetu – do 2030. godine! 07/06

Niko ne zna ko je ona bila, sem da je bila drugačija: tinejdžerka od pre više od 50.000 godina, do te mere jedinstvenog izleda, da je delovala kao „hibridni“ predak modernih ljudi, kakvog naučnici nikada ranije nisu videli.

Tek nedavno, istraživači su otkrili dokaze da ona zapravo nije bila usamljena. U studiji iz 2019. godine, koja analizira složeni haos praistorije čovečanstva, naučnici su koristili veštačku inteligenciju (AI) da bi identifikovali nepoznatu vrstu ljudskih predaka, s kojom su se savremeni ljudi susreli, i s kojom su gajili „romantične“ veze tokom višemilenijumskog puta iz Afrike.

„Pre oko 80.000 godina došlo je do takozvanog izlaska iz Afrike, kada je deo ljudske populacije, koju su već činili moderni ljudi, napustio afrički kontinent i migrirao na druge kontinente, čineći osnovu za stvaranje svih postojećih populacija“, objasnio je evolucioni biolog Žaume Bertranpetit iz Univerziteta Pompeu Fabra u Španiji.

Kako su savremeni ljudi popločali put ka kopnenoj masi Evroazije, kreirali su i neke druge stvari, mešajući se i imajući potomstvo s drevnim i izumrlim hominidima drugih vrsta.

Sve donedavno, smatralo se da ovi povremeni seksualni partneri uključuju neandertalce i denisovane, od kojih su potonji bili nepoznati do 2010.

Međutim, u okviru nove studije, treći bivši davni predak ljudi, izolovan je u evroazijskoj DNK, zahvaljujući algoritmima dubokog učenja koji su prosejavali složenu masu drevnog i modernog ljudskog genetskog koda.

Koristeći statističku tehniku ​​nazvanu „Bajesovo zaključivanje“, istraživači su pronašli dokaze o onome što nazivaju „trećom introgresijom“, arhaičnom populacijom „duhova“ s kojom su se savremeni ljudi ukrštali tokom afričkog egzodusa.

„Ova populacija je ili povezana s granom neandertalac/denisovan, ili se rano odvojila od loze denisovana“, konstatovali su istraživači u svom radu, što znači da je moguće da je ova treća populacija u seksualnoj istoriji čovečanstva verovatno bila mešavina neandertalaca i denisovana.

U izvesnom smislu, sa stanovišta dubokog učenja, to je hipotetička potvrda postojanja neke vrste „hibridnog fosila“ tinejdžerke, identifikovanog 2018. godine; iako ima još dosta toga da se uradi, a sami istraživački projekti nisu direktno povezani.

„Naša teorija se poklapa s hibridnim primerkom otkrivenim nedavno u pećini Denisova, iako za sada ne možemo isključiti druge mogućnosti“, rekao je član tima, genomičar Majuk Mondal sa Univerziteta Tartu u Estoniji, u izjavi za medije u vreme otkrića.

Imajući to u vidu, treba istaći da saznanja do kojih se dolazi u ovoj oblasti nauke stižu sve brže i frekventnije.

Takođe 2018. godine, drugi tim istraživača je identifikovao dokaze o onome što su nazvali „definitivnim trećim događajem ukrštanja“ zajedno sa denisovanima i neandertalcima, a nekoliko radova objavljenih početkom 2019. pratilo je vremensku liniju kako su se te izumrle vrste ukrštale i to s jasnijim detaljima nego ikada ranije.

Naravno, ovde treba da se uradi još mnogo istraživanja. Primena ove vrste analize uz pomoć veštačke inteligencije je sasvim nova tehnika u oblasti istraživanja ljudskog porekla, a poznati fosilni dokazi s kojima imamo posla su neverovatno oskudni.

Ipak, prema dotičnom istraživanju, ono što je tim otkrio objašnjava ne samo davno zaboravljeni proces introgresije, to su „romantične veze“, koje na svoj način pružaju informacije o tome ko smo danas.

„Mislili smo da ćemo pokušati da pronađemo ova mesta velike divergencije u genomu, da utvrdimo koja su neandertalska, a koja denisovanska, a zatim da uvidimo da li ovo objašnjava celu sliku”, rekao je Bertranpetit za Smithsonian. „Kao što se to obično dešava, ako oduzmete neandertalske i denisovanske delove, još uvek postoji nešto u genomu što je veoma divergentno.