Film o himni otpora i simbolu antifašizma

Povezane objave

• 10 najstrašnijih filmova svih vremena 31/10
• Tajne FBI-ja za koje niste sigurno znali 24/01
• Smaragdni slapovi Tajlanda 16/09

Dokumentarni film o poznatoj italijanskoj pesmi “Bella ciao” reditelja Đulija Đaponezi trebalo bi da bude emitovan 15. decembra 2021. na programu italijajnske TV stanice RAI-1. Pesma, koja je postala simbol borbe i otpora, poslednjih godina je najslušanija italijanska pesma na svetu.  Nju su poslednjih 25 godina pevali gotovo svi koji su učestvovali u raznim pobunama, protestima, štrajkovima…širom sveta. Postala je himna levičarskog pokreta.

Simbol otpora

Dečkić, Italijan Silvano Kuleto je 1943. godine otišao je u partizane, sa svojih 15 godina. Za razliku od većine njegovih sunarodnika, ovaj, tada momčić, izabrao je antifašizam. On se borio u brdima na granici Italije i Slovenije pod partizanskim imenom Mirko. Ovaj hrabri Italijan poželeo je da kada umre bude kremiran, a njegov pepeo bude rasut na mestu gde se borio, baš kako je i u pesmi navedeno. Pre dve godine, Kuleto je preminuo u 91. godini. A naslednici su ispunili njegovu želju, pa su porodica, saborci i istomišljenici horski na sahrani pevali – Bela ćao.

Inače, pesma je italijanska narodna pesma i “priča” o partizanu koji se pozdravlja sa devojkom. On odlazi u rat kako bi se borio protiv okupatora koji je stigao. Vojnik moli devojku da ga sahrani tako da se zna “da je život dao za borbu za slobodu, a da mu se pepeo pospe u brdima, odakle će nići cvet”.

Ono što pesmu čini vanvremenskom je univerzalna borba protiv okupatora i nepravde, o kojoj govori. A kao antifašistička himna svetsku slavu stekla je 1968. godine tokom studentskih protesta.

Dva teksta

Početkom 20. veka ovu pesmu su pevale Italijanke koje su radile na močvarnim pirinčanim poljima u dolini reke Po. Originalna verzija pesme je iz okoline Milana i imala je malo drugačiji tekst, u odnosu na ovu koju danas slušamo. U toj izvornoj verziji ona govori o devojci koja po ceo dan, od svitanja do mraka radi za gospodara koji je iskorišćava.

Naslov te pesme bio je Bela ćao de la mandine. I u toj izvedbi bila je simbol borbe, ali sada za radnička prava. Sredinom Drugog svetskog rata partizani su joj promenili tekst i tako je nastala Bela ćao.

Ovu pesmu svirali su i pevali mnogi. Razni horovi, Mano Čao, a doživela je i domaću pank obradu bendova KUD Idijoti i Goblini, ali je nju izveo i Goran Bregović. Nekadašnja prva dama SFRJ Jovanka Broz sahranjena je uz ovu pesmu. Korišćena je kao filmska muzika za jugoslovenski film Most iz 1969. godine, a italijanski sveštenik don Andrea Galo je ovu pesmu izveo tokom mise u Đenovi 2012. godine.