Planeta koja se ipak okreće – Zemlja

Povezane objave

• Važni istorijski događaji koji su obeležili avgust! 11/08
• Džon Harison – stolar koji je izumeo morski hronometar 03/04
• Zašto mlade moraju da nose nešto staro, novo, pozajmljeno i plavo? 28/05

Čuvenu rečenicu “Ipak se okreće”, pred smrt je izgovorio poznati fizičar, matematičar i astronom Galileo Galilej. Pored dokazanih tvrdnji i činjenica o planeti koju nazivamo domom, predstavljamo vam odlike koje možda niste znali, a prilično su neobične, ako ne i bizarne.

Planeta Zemlja bogata je fascinantnim prostranstvima i krajevima, kao i zanimljivim životinjskim vrstama i organizmima.

Kada govorimo o najvećim stanovnicima na Zemlji pomišljamo na kitove i ogromno drveće. Ali, najveće stvorenje je ustvari koralni greben. Dok je živi organizam, koji je veći od kita, ustvari gljiva medenjača, koja niče na planiama Oregona i zauzima površinu od 965 hektara zemlje.

Na Zemlji postoje Severni i Južni pol, kao geografski polovi planete, ali postoje i magnetski polovi. Ovi polovi okreću se svakih nekoliko stotina hiljada godina, tokom proteklih 20 miliona godina. Naučnici su prilično sigurni u ovu pojavu, ali ne mogu sa sigurnošću da utvrde tačan razlog pojave. Zemljin severni magnetski pol kreće se ka severu brzinom oko 65 kilometara godišnje.

Pored zanimljivih činjenica o polovima naše planete, postoje i one o predelima. Naime, neka područja na Zemlji izgledaju kao da pripadaju nekoj sasvim drugačijoj klimi od ove naše. Danakilska pustinja u Africi naziva se još i “Pakao na Zemlji”, jer predstavlja jedno od najsuvljih, najtoplijih i najdubljih mesta na svetu. Nalazi se gde i jezero Asal, u Afarskoj depresiji, najnižoj tački Afrike, na -155 metara ispod nivoa zemlje. Ova tačka predstalja najekstremniju tačku na planeta, na kojoj čak ima mesta i za život.

Hiljadu čvoraka koji lete u jatu formiraju takozvani “živi oblak”. U toku kovitlanja menjaju oblik, pa ostavljaju utisak da je oblak prilično živ i razdragan. Naučnici objašnjavaju ovu pojavu kao način čvoraka da se sakriju od predatora, ali i dalje ne mogu da objasne fantastičnu akrobaciju ove vrste ptica.

Podvodni vodopadi i podvodne livade takođe karakterišu našu planetu. Optička iluzija podvodnog vodopada, za čije postojanje je glavni krivac struja koja tokom vremena slaže pesak sa obala Mauricijusa oblikujući ležišta koja stvaraju slivanje vode na sred okeana, nalazi se na jugozapadnoj obali Mauricijusa. Dok je Posidonija, koja raste na obalama Španije, najrasprostranjenija morska trava na svetu, poznata i kao jedna od najstarijih živih vrsta na Zemlji. “Ključajuća reka”, nalazi se u srcu Amazona – tok reke Majantujaku iznosi više od 6 kilometara, a voda u reci na nekim mestima zaista ključa.