Erta Ale – Afrički pakao

Povezane objave

• Zašto je teško održati kontakt očima u toku razgovora? 18/05
• Lociran antički grad koji je osnovan nakon pada Troje 14/11
• Taghit – jedna od najlepših oaza! 20/08

Oni koji su je doživeli tvrde da je ovo najsurovija tačka na planeti i nazivaju je predelom strave. Nadimak joj je afrički pakao i kažu da ovako nešto samo priroda može da stvori.

Erta Ale je ustvari prelep vulkanski predeo istočne Afrike koja svojim jedinstvenim pejzažom mami hrabre posetioce, one željne avanture. Posebna atrakcija su jezera užarene lave. U prevodu Erta Ale znači „planine koje se dime“. Ovo područije zauzima 80 kilometara i izdiže se iznad surove zaravni Danakil koje se nalazi ispod nivoa mora, kiselo slane zemlje i skoro bez trunke vode. Surovosti ovom predelu doprinose i njeni stanovnici pleme Afare, veoma surovi i krvoločni domorodci. Erta Ale čine pet vulkana, između kojih se poput parka nastanka užarene planete šire jezera lave. Ako se gleda od poteza oaze Asua i reke Avanš iznad koje se strmo diže ova vulkanska visoravan, prvi vulkan je Umna pa onda sledi sam vulkan Erta Ale sa imenom i cele oblasti, koji se opisuje kao izuzetno simetričan i onaj koji nadima celu zaravan. 

Predeo je otkrio nezbit sa svojom ekspedicijom 1934. godine na putu dugom 640 km kroz zaravan Dakai. Pored sve surovosti koju je prošao sa svojim ljudima i pre Erta Ale, a to su slana i kisela pustinja užasnih temperatura, bez vode, ispod nivoa mora, a onda i pogibija ljudi od strane lovaca domaćeg ktrvoločnog plemena, on Erta Ale proziva prizorom strave, zemljom večne vatre i paklom na zemlji. 

Erta Ale zajedno sa zaravni Danakil i dan nadas važi za presedan, zemlju tišine, pustoši, veči deo godine je gola zemlja pokrivena korom soli veoma teškog vazduha iznad nje, što zbog kiselosti i soli što zbog zadržavanja dima i sparine u veoma niskom terenu, što zbog užasno visokih temperatura a potom i čudnovatih priča o isto tako surovim i nepredvidivim stanovnicima koji naseljavaju ove predele. So na tlu Danakila potiče od soli koja se spitra kišom sa planina iznad Crvenog mora koje je izdiglo pomeranje zemljine kore a na sebi imaju i do 3 km soli kao bivše dno mora. So kiše spiraju u jezero Karum, koje je veoma plitko  i leži na 120 metara ispod nivoa mora. Svake godine se Karum puni na kratko i tada zauzima površinu od 72 kilometra kvadratna oko koje onda izbijaju vreli izvori. Ovo jezero je atrakcija koja malo surovo seća na moć planete, ona svojom slanom i vrelom vodom topi stene i obasjava čitavu oblast crvenim sjajem. 

Afari o kojima kruže mitovi, zapravo se bore sa ovim lošim uslovima bez odustajanja od svoje domovine, bave se stočarstvom i prikušljanjem soli. Oni su naočiti, vitki, veoma visoki i žilavi. Žene su im zapanjujući lepe i otmeno nose svoje duge smeđe suknje. Muškarci nose oko bokova beli pamuk i togu. Hrane se mlekom i mesom. Bez obzira na priče ovaj narod se smatra jednim od naizdržljivijih kako vekovima opstaje na ovim surovim terenima.