Da li znate ko su Agori?

Povezane objave

• Objavljen je poslednji intervju sa Stivenom Hokingom 29/03
• Futuristički park u središtu Menhetna 20/11
• Otkrivena brzina smrti ćelije? 15/08

Porede ih sa avetima, veći deo sveta ih nije smatrao stvarinim veoma dugo, zbog nestvarno jezivih rituala življenja i bele prašine kojom im je telo posuto smatrani su izmišljotinama. Oni su stvarni, žive u Indiji i deo su kulta koji upražnjava posebni životni stil i običaje, koji su nama možda jezivi a oni već stotinama godina nalaze smisao u svom postojanju na ovaj, svoj način.

Agori su mistični hindu kult ili sekta, njeni pripadnici žive asketskim životom – što znači da se odriču zadovoljstava kako bi postigli duhovni mir. Kult ima svoju posebnu filozofiju, te u želji da se oslobode svake požude, strasti i srama, pripadnici agora nose veoma malo, minimalno odeće. Veoma karakterističan deo njihovog rituala je i mazanje belom prašinom, što ih praktično čini nevidljivim i simbolizuju lakoću, nepostojanje, duhove.

Agori su poklonici kulta Šive, iako se prakse koje primenjuju smatraju kontradiktornim hinduizmu. Oni nastanjuju Varanasiju, centar duhovnosti hindusa, kroz koju teče reka Gang u koju se po hindu tradiciji sahranjuju mrtvi puštanjem tela u vodu ili bacanjam pepela. Oko reke se spušta i reka hindu hodočasnika ali i užasan miris spaljivanja i leševa. Agori ovde mirno čekaju svoj red. Njihove improvizovane naseobine se nalaze u blizini krematorijuma. 

Agori su hanibali. Jedu meso preminulih, potom koriste kombinaciju marihuane, alkohola i meditacije, koja im pomaže da uspostave vezu sa Šivom i Kali Ma. Tokom rituala koriste lobanje preminulih kao posude iz kojih piju tečnost. Varanasi je jedini grad u kome se javno spaljuju preminulia, a taj posao obavljaju parije ili daliti, pripadnici najniže kaste. 

Nama ovo možda zvuči kao da su u pitanju ljudi- lešinari a za Indijce oni su čak živi sveci i čak su veoma poželjni. Ako prisustvujete činu spaljivanja u Indiji, možete doživeti i jeziv susret sa Agorima. Naime ukoliko leš pokojnika ne izgori u potpunosti to je loš pokazatelj za njega i porodicu te se veruje da pokojnik ne može srećno da pređe dalje. Pri tom će rođaci pozvati bele raščupane Agore koji poput belih duhova vrebaju i skrivaju se u okolini krematorijuma da onako zateturani od droge i alkohola priđu i obave svoj rital zvan sadhana, pri kom jedu ostalo meso kremiranog i potom meditiraju uz vatru. Veoma sablasno za naše uši i oči a za hinduse spas pokojnika.