Da li su ljudi jedina bića koja mogu da govore?

Povezane objave

• Šta će biti sa pauzom za čaj? 19/06
• Činjenice o mačkama 23/04
• Ne postoji zemlja na planeti koja počinje na ova dva slova 02/03

Naučnik sa Univeziteta u Amsterdamu, Adrijano Limijera, u aprilu 2010. godine, došao je do neverovatnog saznanja. Naime, kako su kružile razne glasine o mogućnostima stanovnika Zoološkg vrta u Kelnu, Limijer je odlučio da na iste stavi tačku. 

Otkrio je da orangutani imaju velike sličnosti sa ljudima, nakon što je tokom testiranja uočio sličnosti u govoru.

Orangutani govore?

Ženka orangutana po imenu Tilda, koja je “sarađivala” s naučnikom, ispuštala je zvižduke i neobične zvukove poput čoveka. Otkriveno je, naravno i da Tilda nije jedina, a ni prva pripadnica svoje vrste koja je u mogućnosti za ovako nešto.

Drugi orangutani, koji su odrasli sa ljudima, mogli su da oponašaju ljudski govor.

Naičnici su ustanovili, nakon niza sprovedenih istraživanja, da ni orangutani nisu jedine životinjske vrste koje su u stanju da stvore zvukove slične ljudskom govoru. Papgaji su na prvom mestu ove liste, zatim slede slonovi, beluga, kitovi..

Postavlja se pitanje da li će vremenom, ove životinjske vrste evoluirati i biti u mogućnosti da se služe jezikom kao i ljudi?

Naučnici napominju da sposobnost proizvodnje zvukova nije dovoljna, kako bi se životinje u potpunosti služle jezikom. Naime, one moraju postati svesne, odnosno moraju razumeti kako bi govorile.

Kako dolazi do razvoja govora?

Odgovor leži u govornom aparatu svake vrste. Papagaji, na primer, imaju dosta složenu muskulaturu i krupan, fleksibilan jezik. Druge vrste imaju druge mehanizme.

Slučaj najpoznatijeg slona koji ispušta zvuke, a koji je zabležen, otkriva kako slon Košik ispušta zvuke tako što surlu stavlja u usnu duplju. Navodi se i beluga, čiji neobični zvuci podsećaju na nazalne ljudske glasove.

Činjenica je da životinje uče slušajući druge životinje i ljude. Vrste koje su stanju da čuju zvuk, da ga oponošaju i proizvedu, poput čoveka, razlikuju se od drugih vrsta po razvijenijem delu mozga koji je direktno povezan s mišićima zaduženim za govor.

Naučnici navode da postoji verovanje u razvijanje govora kod orangutana. Oni ne pokazuju nikakav napor pri ispuštanju neartikluisanih zvuka, te se veruje da bi vrlo lako mogli i da savladaju govor. Ustanovljeno je da orangutani imaju sve predispozicije za pravilnu vokalizaciju, ali jednostavno ne govore ili je samo pitanje vremena.