4 najkraće istorijske rečenice

Povezane objave

• Najčešće reči na Vikipedijinim stranicama za države 23/05
• Kućni ljubimci nas čine zdravijima, a evo i kako! 29/01
• Otisak stopala dinosaurusa na škotskom tlu 20/04

Većina mudrih citata sadrže makar jednu rečenicu, a neke izreke istorijskih ličnosti su i mnogo duže. U nastavku otkrijte najpoznatije i najkraće poznate rečenice ikada izrečene u istoriji.

Ovo je Sparta

Spartanci su važili i ostali upamćeni kao neustrašivi i gotovo nepobedivi ratnici. Kada je Filip II, kralj Makedonije i otac Aleksandra Velikog, uspeo da osvoji celu severnu Grčku, na red je došla i Sparta. Filip je poslao poruku Spartancima: “Savet vam je da se predate bez daljeg odlaganja. Ako dovedem vojsku na vašu zemlju, uništiću vam farme, ubiti vaše ljude i stvoriću svoj grad.” Na ovu pretnju, iz Sparte je stigao jednostavan odgovor: “Ako.” Ni Filip, a kasnije ni Aleksandar, nisu napadali Spartu.

Viktor Igo

Sa revolucionarnim romanom “Jadnici” koji ima oko 1900 stranica u originalu, Viktor Igo je ostao upamćen po svemu, samo ne po kratkoći. Ipak, kada su se “Jadnici” tek pojavili na policama, autor je dobio telegram da obavesti izdavače o promenama i novostima. Viktor im je odgovorio sa upitnikom. Za manje od 24h knjiga se prodala u 7 000 primeraka, a Igo je dobio odgovor od izdavača: “!”.

Duhoviti predsednik

Kalvin Kulidž, 30. predsednik SAD, bio je poznat po tome što je bio asocijalan, a na posletku dobio je i nadimak “Tihi Kal”.  Postoji anegdota da kada je umro i kada su javili, neki ljudi su pitali “Kako možete to da znate?”, aludirajući na to da Kal nije bio baš pričljiv. Njegova supruga Grejs zvala je Kalvina da sedne pored jedne mlade žene na jednoj zabavi. Devojka se našalila sa predsednikom i rekla mu: “Kladila sam se da ću danas uspeti da izvučem više od dve reči iz vas”. Kalvin se okrenuo ka njoj i rekao: “Izgubila si”.

Čas je gotov

Profesor Sidnej Morgenbeser predavao je na Univerzitetu Kolumbija i bio je poznat kao veoma mudar filozof. Jednom prilikom, profesor je učestvovao na predavanju na Oksfordu lingviste Dž. L. Ostina. U toku predavanja, profesor Ostin objašnjavao je koliko jezika koristi jednu pozitivnu reč dva puta kako bi se izrazila negativnost. Na kraju, zaključio je da takav jezi, koji koristi duple potvrdne rečce, kako bi izrazio negativnost, zapravo ne postoji. Profesor Sidnej je odgovorio: “Da,da”, (engl. “Yeah, yeah”), koji ima sarkastično značenje i zapravo je odrično, iako se koristi potvrdna rečca “da”.