Da li korona virus napada mozak i nervni sistem?

Povezane objave

• Digitalni kovid sertifikati od 1. jula 09/06
• Uz DELF diplomu lakše do francuskih univerziteta 24/02
• Više od 100 GW iz vodoničnih elektrolizera proizvodiće se godišnje do 2031. 15/04

Lekari iz Njujorka koji leče pacijente sa COVID-19 su primetili da se sve češće pojavljuje još jedan simptom bolesti, pored temperature, kašlja i teškog disanja: neki od pacijenata imaju jake konfuzije, zbog koje ne znaju više ni gde se nalaze, ni koja je godina.

Ovo stanje se nekad vezuje za nedostatak kiseonika u krvi, ali kod pojedinih obolelih nivo konfuzije se čini da je disproporcionalan nivou oštećenja pluća.

Jedan neurolog iz Bruklina smatra da ove manifestacije stavljaju u prvi plan pitanja u vezi sa uticajem novog koronavirusa na mozak i nervni sistem. 

Više istraživanja je počelo da opisuje fenomen. U skoro objavljenom izdanju, lekari su izvestili da 36% od 214 kineskih pacijenata je imalo neurološke simptome, koji su išli od gubitka mirisa, do problema sa nervima i moždanih udara.

Francuski lekari iz Strazbura su opisali da je preko 30 pacijenata koji su smešteni na reanimaciji bilo konfuzno. Skeniranjem mozga su uočene moguće upale.

Ceo svet govori da se radi o problemima sa disanjem, ali korona virus napada i mozak.

Ako se osećate konfuzno i imate problema sa razmišljanjem, postoje dobri motivi da se konsultujete sa lekarom. Starija ideja po kojoj treba da idete kod lekara samo ako imate problema sa disanjem više nije validna.

Virus i mozak

Virusolozi nisu iznenađeni činjenicom da novi korona virus može da utiče na mozak i nervni sistem, pošto je ova povezanost uočena i u slučaju drugih virusa, posebno u slučaju HIV, koja izaziva sidu.

Virusi mogu da utiču na mozak na dva glavna načina.

Prva se javlja kada imunitet odgovori anormalno, kada dolazi do upale na mozgu, a ovaj proces se naziva autoimuna encefalita.

Druga se odnosi na direktnu upalu mozga i zove se virusni encefalitis. Mozak je zaštićen krvno-moždanom barijerom: a njena uloga je da blokira nametljive substance, ali se ona može probiti.

Pojedini istraživači su objavili hipotezu po kojoj bi nos mogao biti jedan od puteva da se stigne do mozga, pa je gubitak osećaja mirisa jedan od zajedničkih simptoma za mnogobrojne obolele od COVID-19. Ipak, teorija nije proverena i mnogi pacijenti koji su izgubili miris nemaju ozbiljne neurološke probleme.

Da bi potvrdili hipotezu, istraživači bi trebalo da detektuju novi korona virus u cerebrospinalnoj tečnosti. Ovo je urađeno jednom, u slučaju japanca od 24 godine.

Japanski pacijent se žalio na stanje konfuzije i česte epizode konvulzija, a skeniranjem mozga su uočene i druge upale. Ipak test još nije validan, a naučnici ostaju oprezni u formulisanju zaključaka.