Velika matura u tri oblika i iz dva dela!

Povezane objave

• FINSKI MODEL OBRAZOVANJA STIGAO U SRBIJU: OŠ Savremena počinje sa radom na Novom Beogradu 01/04
• Izabran novi rektor Univerziteta u Novom Sadu 14/05
• Želite da naučite jezik Dotrakija? Sada možete, evo kako! 15/10

Državna matura koju će polagati maturanti srednjih škola u Srbiji od 2020. godine za trogodišnje smerove i 2021. godine za četvorogodišnje, odvijaće se u tri modela.

Kako škole ne bi same određivale način na koji će se održati velika matura, prema Predlogu nacrta velike mature postojaće tri oblika mature koji će se sprovoditi u svim školama na teritoriji Srbije.

Tako će posle četvorogodišnjeg školovanja u gimnaziji učenici polagati opštu maturu, posle tri ili četiri razreda srednjih stručnih školi polagaće se stručna matura, a posle školovanja u umetničkim školama – biće umetnička matura.

U sva tri oblika mature učenici bi polagali tri obavezna predmeta i izborni predmet.

Nešto drugačiji završetak srednjoškolskog obrazovanja imali bi učenici trogodišnjih smerova srednjih stručnih škola koji bi radili praktičan rad propraćen pisanim teorijskim pripremama za njegovu izradu, a ukoliko bi želeli da nastave školovanje – dokvalifikacijom bi mogli steći pravo polaganja maturskog ispita.

Opšta matura – ulaznica za fakultet

Maturanti gimnazija bi nakon četvrtog razreda polagali opštu maturu koja bi predstavljala završetak srednjoškolskog obrazovanja, ali i svojevrsnu ulaznicu za fakultet.

Opšta matura bi se sastojala od srpskog/maternjeg jezika i matematike, dok bi treći obavezan predmet bio izabran sa liste na kojoj će se nalaziti fizika, biologija, hemija, geografija, istorija, strani jezik i srpski kao nematernji.

Pored tri obavezna predmeta, maturanti gimnazija bi mogli da biraju jedan predmet u skladu sa zahtevima fakulteta koji žele da upišu, a maturski rad više ne bi postojao.

Stručna i umetnička matura – ista za sve

Učenici koji završavaju četvorogodišnje smerove srednjih stručnih škola polagali bi stručnu maturu koja bi se, kao i opšta, ali i umetnička, sastojala od polaganja maternjeg jezika i matematike (osim za one koji nisu imali matematikuu poslednja dva razreda srednje škole).

U stručnjim srednjim školama treći deo mature bio bi interno-eksterni i proveravao bi stečena stručno-teorijska znanja, kako na ispitu, tako i kroz stručni maturski rad.

Učenici umetničkih škola bi takođe kao treći deo velike mature imali praktični deo. Svi koji nakon srednjih stručnih i umetničkih škola ne žele da nastave školovanje – ovim ispitom bi zvanično završili srednjoškolsko obrazovanje. Oni koji žele dalje da se školuju mogu da izaberu da polažu još jedan predmet koji je u skladu sa zahtevima fakulteta koji žele da upišu.

Deo mature u školi, deo na fakultetu

Predlog nacrta kojim će se uvesti državna matura sastoji se i od predloga da se obavezni deo mature polaže u srednjim školama koje učenici pohađaju, a izborni deo – na fakultetima.

Fakulteti bi mogli da traže da učenici, pored izbornih predmeta sa velike mature, polažu i još ispita kojima će se proveravati sklonosti i sposobnosti kandidata za upis. Takođe, fakulteti bi sami određivali koliko koji ispit nosi bodova prilikom upisa – kako oni koji su deo mature, tako i oni koji se polažu samo za određeni fakultet.

Velika matura – nužnost ili komplikacija?

Za sadašnje osmake, koji će biti prva generacija koja će polaganjem državne mature završavati svoje srednjoškolsko obrazovanje i nastaviti sa daljim školovanjem, velika matura može delovati konfuzno s obzirom na to da mnogi detalji o polaganju još uvek nisu potpuno jasni – sem da će se održati 2020/2021. godine, da će biti obavezna i održana u tri različita oblika, u zavisnosti od škole koja se završava.

Iako se do sada srednjoškolsko obrazovanje završavalo polaganjem maturskog ispita, a upis na fakultete se sastojao od polaganja prijemnog ispita na fakultetu za koji je učenik zainteresovan – pitanje je šta to drugačije i novo donosi velika matura? Predlog nacrta će vremenom doneti (nadamo se) i nove informacije, kao i konkretniji plan bodovanja ispita i načina polaganja, kako bi bio jasniji razlog za uvođenje ove drastične promene u obrazovanje srednjoškolaca.