Na današnji dan osnovan je Univerzitet Jejl

Povezane objave

• Pronađene alatke stare 3,3 miliona godina 21/05
• Jezive turističke destinacije 04/05
• U Rimu otkrivena kuća iz II veka 14/05

Na današnji dan, 1701. godine, u Nju Hejvenu, Konektikat, SAD, osnovan je Univerzitet Jejl.

Jejl se smatra jednim od najprestižnijih univerziteta na svetu, a među američkim Univerzitetima zauzima treće mesto, odmah posle Harvarda i Prinstona. Prema londonskom “Tajmsu”, Jejl je četvrti najbolji univerzitet na svetu, nakon Harvarda, Oksforda i Kemdbriža.

Istorijat

Drugi najstariji univerzitet u Sjedinjenim Državama, posle Harvarda, Jejl, osnovan je kao studentski koledž u Kilingvortu, današnjem Klintonu, sa poveljom koju je tada izdala kolonijalna vlada.

Generalni sud kolonije Konektikat usvojio je “akt o slobodi izgradnje koledža” 9. oktobra 1701. godine, kako bi se stvorila institucija u kojoj bi se obrazovali ministri. Ubrzo nakon toga, deset ministara na čelu sa Džejmsom Pierpontom, sastala se u Branfordu, kako bi se dogovorili oko otvranja prve biblioteke buduće škole. Ta grupa ljudi zapravo je postala poznata kao grupa osnivača Jejla.

Pogled na Jejl

Petnaest godina kasnije, koledž je premešten u Nju Hejven, a dve godine kasnije, promenio je naziv u koledž Jejl, u čast Elihu Jejlu, bogatom britanskom trgovcu.

U početku, Jejl je bio teološki koledž, a ood 1810. godine, počela je podela koledža na specijalističke fakultete. Prvo je osnovan Medicinski, zatim Teološki, a onda i Pravni fakultet. Polovinom 19. veka, osnovan je i Tehnički fakultet, koji je postao jedan od vodećih i tehnoloških i naučnih centara u zemlji.

Od 1847. na Jejlu su omogućene i postdimplomske studije, a od 1866. otvorena je i Likovna akademiju. Nakon toga, oformljene su i Muzička i Teatarska akademija, ali i odseci za šumarstvo, arhitekturu i menadžment. Koledž Jejl je 1864. preimenovan u Univerzitet Jejl.

Danas, Jejl je podeljen na dodiplomski koledž, fakultet, a ima i deset visokih specijalizovanih škola.

Zanimljivosti

Pored biblioteke koja broji preko 10 miliona knjiga, Jejl je i prvi američki koledž koji je imao umetničku galeriju. Takođe, na ovom Univerzitetu postoji i Prirodnjački muzej.

Na Jejlu diplomirali su mnogi američki predsednici, poput Džordža H. V. Buša, Bila Klintona i Vilijama Hovarda Tafta, ali i poznate ličnosti poput Meril Strip, Pola Njumena te Edvarda Norton.

Trenutno, na Jejl ide preko 11 000 studenata, a svake godine, od prijavljenih ljudi, Jejl upiše svega 9%. Školarina iznosi 35 000 dolara, dok studenti treba da izdvoje još 10 000 dolara za smeštaj u kampusu. Oko 40% studenata dobija stipendije tokom studiranja na osnovnim studijama.

Moto Univerziteta glasi: “Lux et veritas”, odnosno “Svetlo i istina”.