Pored boje očiju, oblika lica, čak su i ove, čudnovate karakteristike nasledne!

Povezane objave

• Ova mušica ubija mrave na jeziv način! 20/07
• Slepi miševi praktikuju francuski poljubac 25/03
• Astronomi predstavili detaljnu fotografiju druge zvezde naše galaksije 21/12

Dok je neke karakteristike veoma lako prepoznati u našoj DNK, poput visine, oblika nosa ili boje kose, naučnici su otkrili da se nasledni faktor ne odnosi samo na fizički izgled.

Iako veruje da na naše ponašanje utiče okolina, iskustvo i vaspitanje, zapravo, genetika igra veliku ulogu u ovome.

Šta sve možemo da nasledimo od roditelja?

1. Koliko smo fini. Sposobnost za brigom i empatijom zapipsana je u našoj DNK. Naime, određeni gen proizvodi receptor za hormon ljubavi- okistocin. A upravo taj receptor utiče na to koliko saosećanja osećamo prema drugim ljudima.

2. Želja za putovanjem. Dok su neki ljudi zadovoljni i kada ne napuštaju svoje rodno mesto skoro nikad, druge ne drži mesto i pravi su avanturisti. Upravo se razlika između ovih ljudi vidi i u količini gena koji utiče na receptore dopamina. Varijacija ovog gena zadužena je za znatiželju.

3. Kakav ukus ima hrana. Neki ljudi vole začinjenu hranu, dok drugi ne mogu bez slatkiša. Naučnici tvrde da je i način na koji osećamo ukuse i šta preferiramo uzrokovano genetikom. Ova veza ispituje se od 1931. godine, a dosad je pokazano da između ostalog, geni utiču na naše čulo ukusa.

4.Kakav smo vozač. Kada vas sledeći put zauvstavi policija, možete slobodno da krivite svoje roditelje, ukoliko niste dobar vozač. Naime, istraživači su utvrdili da određena varijacija gena je različita kod loših vozača, a ti geni su nasledni. Uz to, pokazano je da su naše sposobnosti da učimo i savladamo novu radnju uzrokovane genetskim sklopom naših roditelja.

5. Koliko ste popularni. Genetičari su detektovali određene gene koji utiču na druželjubivost. Stoga, koliko prijatelja imate u velikoj meri zavisi od kombinacije gena vaših roditelja.

6. Zavisnost od kafe. Prošle godine, naučnici su identifikovali gen PDSS2, koji je povezan sa konzumacijom kofeina. Studija je pokazala da što je ovaj gen aktivniji, osoba pije manje kafe.

7. Kako podnosimo mamurluk. Ovde je u pitanju mutacija gena, koja omogućava bolju, odnosno goru toleranciju organizma na sam alkohol.