Naučnici otkrili neverovatan uticaj drevnih megapoplava na nagnutost Zemljine kore

Povezane objave

• Sadite suncokret, lavandu i druge biljke za dobrobit baštenskih vrsta 18/04
• Ovako je zvučao T- reks! 03/01
• Veštačkom inteligencijom otkriveni dosad neopaženi krateri na Mesecu 19/03

Drevne megapoplave nagnule su sam pravac Zemljine kore, otkrili naučnici.

Poslednje veliko ledeno doba na Zemlji zarobilo je ogromne količine vode u ogromne glečere. Jednom kada su se otopili, bio je to pravi spektakl za posmatranje kako ogromne poplave probijaju kanale u samom licu planete.

Vidljivi ostaci megapoplave

Ostaci jedne od najvećih drevnih poplava još uvek su vidljivi u istočnom Vašingtonu, u oblasti koja je sada poznata kao Čeneld Skablends. Dugo vremena, geolozi su se borili da shvate dinamičke osobine ovih poplava, sve dok se nedavno nije došlo do ključnog uvida.

Ovi drevni glečeri bili su toliko veliki i teški da su zapravo nagnuli Zemljinu koru ispod sebe. Kada bi se težina oslobodila usled topljenja, i kopno bi se pomerilo, menjajući tok megapoplava.

Koristeći modeliranje drevnih megapoplava, istraživači su odlučili da testiraju da li će glacijalno izostatičko prilagođavanje (GIA) (izvijanja u kori u vidu teških komada leda koji se formiraju i otapaju), uticati na usmeravanje toka i eroziju u dve istaknute Skablendske staze.

„Koristili smo relativno jednostavne, ali verodostojne, numeričke eksperimente da bismo testirali da li je GIA mogla imati značajan uticaj na usmeravanje poplava i eroziju za dva glavna toka Skablenda, Čenej Plaus i Telford-Kreb“, pišu autori studije.

„U tim na umu, modelirali smo GIA da rekonstruiše topografiju Čeneld Skablenda u različitim vremenima tokom perioda poplava ledenog doba.“

Do sada, rekonstrukcije drevnih megapoplavnih ruta su istraživale kako bi druge varijable uticale na njih, stvari kao što su erozija i kretanje sedimenta, odnosno trodimenzionalna mehanika životne sredine ili kako se ledene brane lome, na primer.

Međutim, oni bi takođe bazirali ove rekonstrukcije na današnjoj topografiji, približno kako su prošli pejzaži mogli izgledati.

Rekonsrukcija događaja pruža prave informacije

„Ljudi su posmatrali visoke vodene oznake i pokušavali da rekonstruišu veličinu ovih poplava, ali sve procene su zasnovane na posmatranju današnje topografije“, rekla je glavna autorka Tamara Piko, docent za Zemlju i planetarne nauke na UC Santa Kruz.

Geolozi su shvatili da efekti topljenja glečera na Zemljinu koru takođe verovatno igraju ulogu u usmeravanju i ponašanju ovih megapoplava.

„GIA je izazvala deformaciju kore u Čeneld Skablendu sa stopom do 10 milimetara godišnje, redovima veličine iznad regionalnih tektonskih stopa izdizanja i, stoga, mogla je uticati na usmeravanje poplava“, primećuju autori.

„Na tok drevnih, glacijalnih poplava verovatno je uticalo glacijalno izostatičko prilagođavanje (GIA), a rekonstrukcija ovih događaja pruža informacije o našem razumevanju kako poplave oblikuju pejzaže na Zemlji i Marsu“, dodali su oni.

Jezero Misula

Ledeni pokrivači pokrivali su ogromno područje Severne Amerike tokom poslednjeg ledenog doba, ali su počeli da se tope pre oko 20.000 godina. Smatra se da su se Misula megapoplave dogodile pre između 18.000 i 15.500 godina.

Glacijalno jezero Misula nastalo je kada je veliki komad kordiljerskog ledenog pokrivača pregradio dolinu Klark Fork, a iza nje se nakupila otopljena glacijalna voda. Na kraju je kombinacija faktora dovela do pucanja brane, što je rezultiralo prvom glacijalnom megapoplavom.

Međutim, kada je dovoljno vode proletelo, ledena brana se reformirala i voda je ponovo počela da se nakuplja. Verovatno je da se ovaj proces dogodio nekoliko puta u narednih nekoliko hiljada godina.

Istraživači veruju da bi deformacija Zemljine kore usled širenja i kontakta s ledenim pokrivačem promenila nadmorsku visinu pejzaža za stotine metara tokom ovog perioda.

Dinamika pejzaža u prošlosti

Idući dalje, naučnici žele da simuliraju prošle megapoplavne događaje uključujući više faktora koji određuju njihovo rutiranje. Međutim, razumevanje važne uloge koju deformacija kore iz ledenog doba igra tokom poplava i erozije u ovim drevnim megapoplavama je korak u pravom smeru.

Istraživanje takođe ukazuje na to koliko je pejzaž nekada bio zaista dinamičan. Prepuni strmih kanjona stotinama stopa dubokih, suvih vodopada i masivnih rupa, geološki artefakti pričaju priču o zemlji koja je nekada bila podložna titanskim silama.

„Kada ste tamo lično, suludo je razmišljati o razmerama poplava koje su potrebne da bi se isklesali ti kanjoni, koji su sada suvi“, kaže Piko.

Piko takođe pominje da usmene istorije indijanskih plemena u regionu uključuju reference na velike poplave.

„Naučnici nisu bili prvi ljudi koji su obratili pažnju na ovo“, kaže ona. „Ljudi su možda čak bili tamo da vide ove poplave.