Zemlja bi bila nastanjiva i kada bi pao jako veliki asteroid?

Povezane objave

• Bakterija koja je preživela užasne uslove svemira 29/11
• Kako prepoznajemo lica? 12/10
• Ovo su tri najstarije planete u svemiru! 06/01

Jedna od najjezivijih i najčešćih prikaza smaka sveta podrazumeva, pored napada vanzemaljaca, i udar velikog asteroida. Međutim, da li bi tada zaista došlo do kraja svakog oblika života?

U prvih milijardu godina postojanja, naša planeta, kao i ostala nebeska tela u Sunčevom sistemu, bila je pod konstantnim udarom kiše meteora i asteroida. Iako ovaj period ne deluje kao preterano prijateljski nastrojen prema samom životu, nova istraživanja sugerišu da su neki delovi mogli ostati nastanjivi.

Udar asteroida i život na Zemlji

Istraživanje je sproveo tim sa Instituta iz Kolorada, a istraživani su fragmenti cirkona iz perioda rane Zemlje. Ovo kamenje sugeriše da je tada na našoj planeti postojala pristojna količina voda, ispod same Zemljine kore, a gde ima vode, ima i uslova za život…

Dalje, tim je istraživao kako su udari asteroida mogli da utiču na Zemljinu koru i njene sastojke. Udar bi zagreao koru, koja bi onda pukla. Vremenom, ovaj efekat bi bio limitiran, a regija koje bi mogle biti domaćini prvom obliku života bilo bi sve više.

U periodu izmežu 4,5 i 3,5 milijardi godine pre, Zemlja se oporavljala od džinovskog udara, koji je stvorio Mesec. Tim je procenio da je toplota projektila mogla da otopi celu koru nekoliko puta tokom prvih nekoliko hiljada miliona godina.

Kako je nastao život na Zemlji?

Negde posle 4,2 milijarde godina, udari su bili sve ređi, a istraživači procenjuju da je tada većina Zemlje bila čvrsta i ohlađena. To sugeriše da su postojali i lokaliteti pogodni za život.

Kao zaključak, istraživači kažu da, da bi Zemlja bila sasvim sterilna, naša planeta bi morala biti izložena udarima 10 puta jačim i češćim nego što se dešavalo pre nekoliko milijardi godina.