Motori s unutrašnjim sagorevanjem ipak imaju budućnost?

Povezane objave

• Japanska metoda otkrivanja depresije 17/02
• Pronađeni delovi piramide od pre 3.700 godina 04/04
• Previše čokolade može da izazove depresiju kod muškaraca! 07/09

Akio Tojoda, predsednik najvećeg svetskog proizvođača automobila, proveo je prošli vikend vozeći „korolu“ na trkačkoj stazi u zapadnom Japanu.  

Međutim, to nije obična verzija Toyotinog bestselera. Naime, Tojoda je vozio specijalnu varijantu, opremljenu novim motorom na vodonik, koji je razvila njegova kompanija. U njemu se ne sagoreva benzin ili dizel, kao što je to slučaj s tradicionalnim automobilima.

Pored Mazde, Toyota je predstavila vozila koja se kreću uz pomoć ugljenično neutralnih pogonskih sklopova u tročasovnoj trci koja se održala u Okajami.

Toyotin automobil pogonjen vodonikom je demonstracija filozofije kompanije, koja smatra da će širok spektar tipova vozila, uključujući hibride, vodonično pogonjene automobile i elektromobile, igrati važnu ulogu u dekarbonizaciji flote tokom decenija koje su pred nama. To japansku firmu na neki način razlikuje od kompanija kao što su General Motors, Jaguar Land Rover i Volvo, koji su već najavili da će se u narednih 20 godina u potpunosti prebaciti na čisto električne automobile.

„Neprijatelj je ugljenik a ne motori s unutrašnjim sagorevanjem“, rekao je Tojoda. „Nama su potrebne različite solucije, to je put ka izazovnoj ugljeničnoj neutralnosti.“

U Toyoti kažu da su neophodne različite tehnologije za različite regione, koje za cilj imaju smanjenje emisije štetnih gasova. Električni automobili su dobro rešenje za oblasti kao što je Evropa, gde se baterije mogu u velikoj meri puniti električnom energijom iz obnovljivih izvora. Druge opcije, poput vodonično pogonjenih ili hibridnih vozila, mogu biti pogodnije za druge regione.

Ova tehnologija se razlikuje od ostalih vodoničnih projekata, kao što su to gorivne ćelije koje pogone model pod nazivom Mirai. Dok gorivne ćelije koriste hemijsku reakciju između vodonika i kiseonika da bi generisale elektricitet koji pokreće motor, vodonični agregat sagoreva ovaj gas kao što je to slučaj s benzinom ili dizelom.

Tradicionalne motore je potrebno neznatno modifikovati, poput promene sistema za dovod i ubrizgavanje goriva, da bi mogli da rade na vodonik. Na taj način potencijalno mogu da se spasu hiljade radnih mesta, jer bi nastavile da se proizvode komponente neoophodne za motore s unutrašnjim sagorevanjem, kojima se predviđa ubrzan nestanak, ako automobilski sektor napravi pun zaokret ka električnim automobilima.

„Neki od naših snabdevača proizvode komponente isključivo za motore s unutrašnjim sagoreavnjem“, rekao je Tojoda. „Oni su veoma zabrinuti u vezi s budućnošću.“

Nameće se pitanje „čemu trka dotičnim motorom?“. To je način da se ubrza razvoj, kaže glavni inženjer Toyote, Sakamoto. Ova mašina je i dalje u fazi razvoja, a testiranje pod ekstremnim uslovima, kao što je trkanje, obezbeđuje povratne informacije i podatke koje će Toyota iskoristiti da ubrza komercijalizaciju ove tehnologije.

Japanska kompanija je odbila da pruži komentar na pitanje kada namerava da komercijalizuje dotični pogonski sklop, rekavši da to zavisi od šireg društvenog usvajanja vodonika.

To je zapravo najveći izazov kada je o vodoničnom motoru reč. Da bi novo gorivo postalo popularno, neophodno je da snabdevanje i infrastruktura budu na zadovoljavajućem nivou. Za sada, sve se dešava isuviše sporo.

Dok autobusi i kamioni, koji se često kreću utvrđenim, ograničenim rutama, mogu da funkcionišu i s ograničenom infrastrukturom stanica za punjenje, za vlasnike putničkih automobila je neophodna razvijena mreža da bi mogli bez problema da koriste svoja vozila, što je još uvek na dugom štapu.

Proizvođači automobila „rade na ugljeničnoj neutralnosti na brojne načine“, kaže Tojoda. „Mi zastupamo stav da opcije treba da budu različite a ne da se ide samo ka jednoj.”