Genetski modifikovani komarci u službi iskorenjivanja smrtonosnih bolesti

Povezane objave

• Budućnost materijala koji predstavljaju alternativu plastici 21/10
• Preti li Zemlji solarna oluja? 19/09
• Zašto ne verujemo naučnicima? 16/08

Budućnost nije „ženska“, barem ne za invazivnog Aedes aegipti komarca: izmenjeni mužjaci su projektovani da proizvode samo muško potomstvo.

Genetski modifikovani muški komarci bi uskoro mogli da zuje širom Kalifornije, u eksperimentu koji za cilj ima da se zaustavi širenje invazivnih vrsta u klimi koja se zagreva.

Ranije ovog meseca, EPA je odobrila biotehnološkoj kompaniji Oxitec sa sedištem u Velikoj Britaniji da pusti maksimalno 2,4 milijarde svojih genetski modifikovanih komaraca do 2024. godine, proširi svoje postojeće ispitivanje na Floridi i započne novi pilot projekat u kalifornijskoj Centralnoj dolini, gde je broj komaraca u porastu.

Oxitecovi modifikovani komarci su muški i stoga ne ujedaju. Razvijeni su s posebnim proteinom tako da kada se upare sa ženkom komarca, jedino održivo potomstvo koje oni proizvode su takođe mužjaci koji ne grizu. Projekat je posebno usmeren na komarca Aedes aegipti, jednu od više od 3.500 vrsta komaraca i opasnog invazivnog insekta koji širi bolesti kao što su denga, zika, čikungunja i žuta groznica u drugim zemljama.

Kompanija se nada da će objavljivanje projektovanih grešaka pomoći u kontroli Aedes aegipti u Kaliforniji, gde je broj porastao poslednjih godina. Vrsta je već u pokretu širom države i pronađena je u 21 okrugu prema kalifornijskom odeljenju za javno zdravlje. Razorni uslovi suše u ovoj saveznoj državi, s niskim nivoom vode u cevovodima i barama, usporenim stagnirajućim potocima i manjkom kiše za ispiranje vodovodnih sistema, pomogli su da populacije komaraca procvetaju, a oni kao što znamo vole da vrebaju u blizini kuća i zajednica.

Opasne bolesti se još ne šire u Kaliforniji, ali su zvaničnici istakli invazivni insekt kao rastući rizik.

„Ne pripada ovde i narušava životnu sredinu“, rekao je Radživ Vajdianatan, direktor američkih programa u Oxitecu, za Aedes aegipti. Dodao je da se ženke Aedes aegipti više vole hraniti i razmnožavati u domovima ljudi i oko njih, kao i da grizu tokom dana, što ih čini mnogo težim za iskorenjivanje pesticidima. „Leptiri i pčele su napolju tokom dana“, rekao je Vajdianatan. „To ga čini veoma nekompatibilnim sa tradicionalnom kontrolom komaraca.“

Takozvani „prijateljski” muški komarci kompanije isporučuju se kao jaja, spremni za upotrebu u uređaju u stilu „samo dodaj vodu”, što bi moglo pomoći u obuzdavanju visokih troškova koji se obično povezuju sa iskorenjivanjem vrste.

Projekat, koji će se sprovoditi u partnerstvu sa Delta Mosquito i Vector Control u okrugu Tulari, još uvek treba da bude pregledan od strane kalifornijskog odeljenja za regulaciju pesticida. Ipak, Oxitec je već predstavio ovaj konkretan soj genetski modifikovanih komaraca u Brazilu i svež je primer iz prve godine ispitivanja na Florida Kizu. Kompanija tvrdi da ima ohrabrujuće rezultate. „Svaka pojedinačna larva koja je nosila naš gen pojavila se kao odrasli mužjak“, rekao je Vajdianatan. „Nismo imali pojavu ženki.“

Oxitec sada želi da testira tehnologiju u novoj klimi koja se menja. „Postoje neka fundamentalna pitanja na koja moramo da odgovorimo pre nego što možemo da kažemo da je ovo održivo sredstvo za kontrolu komaraca“, rekao je Vajdianatan. „Kako će to uticati na sposobnost naših dečaka da lete? Kako će to uticati na sposobnost naših dečaka da se pare?“, upitao se on, napominjući da je Centralna dolina „zlatokosa” lokacija za testiranje zbog sušnih poljoprivrednih pejzaža sa temperaturama koje se penju preko 38 stepeni Celzijusa tokom leta. „Ne možemo ekstrapolirati s onim što smo uradili na Floridi.“

EPA je ranije ovog meseca zaključila da je test bezbedan za ljude i životnu sredinu, ali je navela da se komarci ne mogu puštati u blizini potencijalnih izvora tetraciklina, antibiotika koji deluje kao antidot. Propisi obuhvataju krug od 500 metara od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, komercijalnih citrusa, jabuka, krušaka, nektarina, bresaka ili komercijalnih proizvođača stoke, živine i svinja. Svi modifikovani insekti su opremljeni markerskim genom koji naučnici mogu da koriste da ih razlikuju od divljih i biće uvedeno redovno praćenje kako bi se osiguralo da eksperiment ide po planu.

Ipak, pilot projekat je naišao na otpor. Navodeći zabrinutost zbog mogućih nepredviđenih posledica i nedostatka transparentnosti, kritičari pozivaju kalifornijske regulatore da povuku “ručnu”.

„Nauka je bila nekompletna pre prvog uvođenja“, rekla je Dejna Perls, menadžerka programa za hranu i tehnologiju u „Prijateljima Zemlje“ tokom suđenja na Floridi. Ona je rekla da Kalifornija i Florida ne bi trebalo da rizikuju s eksperimentalnom biotehnologijom i rekla je da nedostatak javno objavljenih podataka s terenskih ispitivanja na Floridi otežava procenu uspeha projekta.

Blizu 13.000 komentara je poslato EPA-i u suprotnosti s proširenjem projekta ove godine, od kojih su većinu potpisa prikupile zagovaračke organizacije Friends of the Earth, Institute for Responsible Tech i „Centar za bezbednost hrane“.

„Ne postoji takva stvar kao 100-odstotni efekat u nauci“, rekla je Perls. „Ipak, od javnosti se traži da veruje da će Oxitecov eksperiment uspeti i da nijedna GE ženka komaraca neće preživeti. Ali kako to znamo?”

Protivnici su takođe postavili pitanja o interakciji modifikovanih komaraca s tetraciklinom, antibiotikom koji se koristi u poljoprivredi, koji se može naći u otpadnim vodama i deluje kao antidot, omogućavajući ženkama komaraca da se razviju. Oni se plaše da bi komplikovana interakcija mogla dovesti do hibridnih komaraca koje je još teže kontrolisati. „Zato treba da postoji transparentnost. Potrebna nam je nepristrasna nezavisna revizija, transparentnost i učešće javnosti“, rekla je Perls.

Vajdianatan kaže da su te podatke pregledali regulatori i da su zvaničnici kompanije predstavili nalaze na konferencijama širom zemlje. Postoje planovi da se podaci objave u javnosti nakon što se završi regulatorni proces na saveznom i državnom nivou. „Pratimo stroge smernice EPA-e“, rekao je on. „Kada dobijemo dozvole“, dodao je, „možemo o tome javno da razgovaramo.“