Čovek je glavna pokretačka sila procesa evolucije u današnje vreme

Povezane objave

• Gugl predstavio novi Android i telefon: Lizalica i Neksus 16/10
• “Veganska” zamena za meso je sve samo ne zdrava hrana 25/01
• Moderna tehnologija ruši način na koji slušamo muziku 07/03

Nova studija je identifikovala dominantnu silu koja pokreće evoluciju na Zemlji danas.

Sve veći dokazi sugerišu da su ljudi sada glavna pokretačka snaga evolucije na Zemlji. Od selektivnog uzgoja do modifikacija životne sredine, mi toliko menjamo naš svet da ne samo da sada upravljamo klimom, već i smerom samog života.

Sada, u okviru velikog projekta koji uključuje 287 naučnika iz 160 gradova u 26 zemalja, istraživači su ispitali kako je urbanizacija uticala na evoluciju na globalnom nivou. Kao model su koristili belu detelinu (Trifolium repens), biljku poreklom iz Evrope i zapadne Azije, koja se sada nalazi u brojnim gradovima širom sveta.

„Nikada nije bilo terenske studije evolucije ovog obima, niti globalne studije o tome kako urbanizacija utiče na evoluciju“, rekao je evolucioni biolog Mark Džonson s Univerziteta u Torontu Misisaga (UTM).

Prikupljajući više od 110.000 uzoraka duž površina koje su se protezale od gradova, preko predgrađa do sela, otkrili su da je detelina u gradovima sada sličnija detelini u nekom drugom gradu na udaljenoj strani sveta, nego onoj koja se nalazi u obližnjim poljoprivrednim površinama ili šumama, i to bez obzira na klimu.

Paralelna adaptivna evolucija

Ovo je primer paralelne adaptivne evolucije, kada su odvojene populacije oblikovane istim selektivnim pritiskom za specifične osobine na različitim lokacijama. To pokazuje da načini na koje su ljudi promenili životnu sredinu imaju veći uticaj u oblikovanju ovih osobina nego prirodni fenomeni kao što su genetika lokalne populacije i klima.

Iako urbanizacija očigledno deli mnoge karakteristike širom sveta, još uvek nije utvrđeno da su one delovale zajedno kako bi pogurale evoluciju u istom pravcu.

„Upravo smo pokazali da se ovo dešava, često na slične načine, na globalnom nivou“, rekao je ekolog iz UTM-a Džejms Santanđelo.

„Da bi urbanizacija pokrenula paralelnu evoluciju, urbana područja moraju se spojiti u ekološkim karakteristikama koje utiču na kondiciju organizma“, objasnili su istraživači u svom radu.

Cijanovodonik

Pogledom izbliza, međunarodni tim je identifikovao da je jedna od karakteristika koje se menjaju duž urbanih do ruralnih linija bila proizvodnja cijanovodonika u fabrici. Bela detelina koristi ovu hemikaliju kao odbrambeni mehanizam protiv biljojeda, a takođe joj pomaže da se odupre suši.

Biljke u najudaljenijim ruralnim populacijama imale su 44 odsto veće šanse da proizvode cijanovodonik nego one u centru gradova. Čini se da ispaša favorizuje proizvodnju više cijanovodonika u ruralnim područjima nego u gradovima, gde pritisak ispaše nije tako jak; u odsustvu ovog pritiska, suša postaje pokretački faktor.

Ovo se dešavalo uprkos snažnom protoku gena između populacija bele deteline duž svakog gradijenta, što znači da se nivoi ove hemikalije strogo biraju, iznova i iznova.

Već smo razbili spektar prirodnih veličina životinja u okeanu, delom tako što smo selektivno uklanjali velike ribe kroz ribolov, ostavljajući više riba s genima malih jedinki, koje su kreirale sledeće generacije. Mnoge ribe su sada manje za 20 odsto i njihov životni ciklus je u proseku kraći za 25 odsto.

Nenamerne posledice naših akcija takođe menjaju oblik ptica

„Raspon krila lasta na litici je evoluirao tako da bude kraći u blizini puteva, pri čemu laste nastradale na putevima imaju duža krila, u skladu sa selekcijom za povećanu manevarsku sposobnost u saobraćaju“, objasnila je zoolog Sara Oto 2018.

Ovi najnoviji nalazi doprinose još jednom primeru jasnog urbanog signala u evoluciji. Studije su već sugerisale da su stope evolucionih promena veće u urbanizovanju pejzaža u poređenju s prirodnim i neurbanim ljudskim sistemima.

„Ovo je najubedljiviji dokaz koji imamo da menjamo evoluciju života u gradovima. Osim za ekologe i evolucione biologe, ovo će biti važno za društvo“, kaže biolog iz UTM-a Rob Nes. Posebno zato što se očekuje da utrostručimo količinu urbanizovanog zemljišta do 2030. u poređenju s 2000.

Istraživači su prikupili veliku bazu podataka koju sada mogu dalje istraživati o uticaju ljudi na evoluciju deteline. Što bolje budemo razumeli na koji način slučajno pokrećemo takve promene, imamo veće šanse da budemo u mogućnosti da namerno preuzmemo volan i usmerimo evoluciju na predvidiv i bezbedniji način.

„Ovo znanje bi moglo pomoći u očuvanju nekih od najugroženijih vrsta na Zemlji, ublažavanju uticaja štetočina, poboljšanju ljudskog blagostanja i doprinosu razumevanju fundamentalnih eko-evolucionih procesa“, zaključuju autori.