Savršeni burgeri iz laboratorije?

Povezane objave

• Kako ubiti i ukloniti neželjeno korenje drveta? 20/04
• Dunja kao lek i slatkiš 11/08
• Indija: Reke dobile ljudska prava 23/03

U eri tehnologije, cilj je stvoriti brza i jednostavna rešenja, koja će olakšati život čoveka. Industrija se transformisala u potpunosti, ako se uporedi sa svojim začecima. Svaki aspekt bitisanja je unapređen, te se mogu očekivati jednake promene i što se ljudske ishrane tiče, tačnije načina proizvodnje.

Sve je više naučnika koji se bave proizvodnjom hrane, a da im za isu nisu potrebni ni plodna zemlja niti staja.  Među njima je i Hani Rucler, austrijska naučnica za ishranu. Ona je 2013. godine probala meso uzgojeno u laboratoriji, a ne na farmi. Tako je postala, zvanično, prva osoba koja je okusila meso iz “epruvete”.

pročitajte još i: Prerađeno meso povećava rizik od srčanih bolesti?

Ona je za pljeskavicu rekla da je sočna koliko to meso može biti, međutim, drugačija je.  Kako piše portal DiscoverMagazine, kuvari, odnosno tvorci ovog specijaliteta bili su Mark Post i kolege sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji. Uz naučnicu laboratorijsku pljeskavicu probao je i Džoš Šonvald, američki pisac i poznavalac kulinarstva. Na jednom javnom događaju u Londonu, nakon što je probao za pljeskavicu je kazao da mu “nije bilo neprijatno”. Nije, baš, preporuka koja će ljude uveriti da se pljeskavica može jesti.

Stručno objašnjeno, laboratorijsko meso je meso uzgajano od ćelija. Preciznije, iz matičnih ćelija posebno odgajanih se uzgajaju mišići, masti i vezivna tkiva. Nakon što matične ćelije dovoljno narastu, naučnici ih pretvaraju u mišićne ćelije ili masne ćelije. U ovom procesu životinje ne učestvuju, pa nema mesta ni za zabrinutost zbog klanja i okrutnosti nad njima.

Da ovo može biti hrana budućnosti, govore i podaci prema kojima se očekuje da će do 2050. godine svetska populacija porasti na preko devet milijardi. Sama proizvodnja mesa doprinosi i globalnom zagrevanju, pa bi ova inovacija trebalo, kako da, nahrani tako i smanji negativne uticaje. Ali, studije o uticaju ovog procesa na životnu sredinu, nisu sadržale iste zaključke.

saznajte i Da li treba jesti meso ili ne?

– Kada se uporede uticaji uzgajanog mesa na životnu sredinu i biljne hrane, dostupne procene pokazuju da uzgajano meso ima veće emisije gasova sa efektom staklene bašte i upotreba energije u poređenju sa neprerađenim biljnim proteinskim kulturama, poput pasulja i graška, ali emisije su uporedive sa prerađenim vegetarijanskim zamenama za meso. – napisala je 2018. godine, Hana Tuomisto, profesorka na Helsinškom institutu za nauku o održivosti.

Ona, takođe, upozorava i da se procene uticaja uzgajanog mesa na životnu sredinu odnose isključivo za neprerađene proizvode, ali bi daljom obradom bio povećan uticaj. S druge strane, naučnici navode prednost malog prostora. Za ćelijsko meso je potrebno manje vode i zemlje, a  proizvodi se uz manje gasova sa efektom staklene bašte.

Roštilj?

Ono što je sada izvesno je da se sa masovnom proizvodnjom ovog mesa još nije počelo, a i kada bude opšte prihvaćeno, tržištu se mora plasirati na način koji će im biti prihvatljiv. Nakon ispitivanja tržišta znaće se da li će ćelijsko meso promeniti dosadašnje poimanje hrane. Prema najavama nekoliko kompanija trenutno, trenutno se radi na pronalasku načina da ovo meso bude sprovedeno od laboratorije, preko fabrike do supermarketa. Sigurno je jedno, a to je da će do potrošača stići najranije 2022. godine, a očekuje se da će mu se najviše obradovati vegani i vegeterijanci.